|
Није лако ућ' у пјесму
Тешки пути у њу воде
Јер пјесма је небо плаво
Ђе' орлови сури броде
Кроз пјесму се' вјечно живи
Кроз пјесму се' вјечно жали
Пјесма то је рајски кутак
Ђе' јунаци живе пали
Све ратове и све буне
И велике катастрофе
Кроз српску су историју
Опјевале епске строфе
Епско перо и гусле су
Сваком своје мјесто дале
Па им' ево данас и ти
Дође на ред генерале
Јер заслужи кано јунак
И велики патриота
Да те' свете српске гусле
Опјевају за живота
На Косову бојном пољу
Ђе' јунаци славу беру
Крвљу својом бранио си
Православни крст и вјеру
Пред своје си' чете стао
Ко Обилић некад што је
За част , образ и слободу
Куцало је срце твоје
Гледао си младе момке
Ђе' падају ко снопови
У бој љути ђе' смрт сију
Хаубице и топови
Ђе' метака киша пљушти
И гранате земљу рове
Бранио си' од душмана
Свете земље Душанове
У земану када Србин
Из поноса и ината
Не хтје' клекнут на кољена
Испред моћног Голијата
На крвавим Кошарама
И у битци на Паштрику
Стајао си' пред бригадом
Српској земљи на бранику
У тим клетим планинама
У краљевству вјечног леда
Испред војске Христове си'
Дочекао Мухамеда
У бој свети , Божидаре
Водио си' зор јунаке
Вјеруј док ти ово пишем
С' главе ми се' јеже длаке
Склопим очи на тренутак
Чујем страшне битке хуку
Чујем клете авионе
Са небеса ђе' вас туку
И рафале митраљеске
Како крше вите јеле
Рањенике како јече
У локвама крви вреле
Чујем с' неба глас Лазарев
Како грми кроз омаре
И кроз вихор љуте битке
Соколи вас Божидаре
|
А ти брате без узмака
Дочеко си' силу на се'
И до ногу потукао
Крвожедне Арбанасе
Да се' вјечно кроз времена
Од имена твога плаше
Зор витеже каквог само
Могу родит горе наше
Твоје име ко јунака
И витеза са Косова
У српску ће историју
Уписати златна слова
Ђе' јунаци српског рода
Небесима плавим броде
Једнога ћеш' дана сјести
Крај Путника Војеводе
Горе ће ти' генерале
Насут пехар рајског пића
И мјесто ти' начињети
Поред Степе и Мишића
Мајор ће те' Тепић тамо
Раширених руку срести
Јер и ти си , као и он
Херој српске повијести
А на крају , од свег срца
Поздравља те' ко јунака
Из колјевке епске пјесме
С Дурмитора из Дробњака
Унук старих витезова
С' Вучјег Дола и Мојковца
Писац епске поезије
Перошевић из Сировца
И надам се' једног дана
За истим ћу' сјести столом
С' тобом што си , бесмртним се'
Овјенчао ореолом
Да ми причаш Божидаре
Славне битке до детаља
Што водисмо на Косову
С' душманима православља
Ал' морам ти нешто признат
Моје срце често зебе
Што не могу опјевати
Све јунаке попут тебе
Ко' у пољу цвијетноме
Може убрат сваку травку
Вјеруј брате , жал велика
Да на срцу лежи Славку
Није лако данас бити
Епски пјесник и поета
У земану кад неправда
На кораку сваком цвјета
На род српски са свих страна
Бјелосвјетске бече Але
Црни дани и земани
Дошли су нам генерале
Не знам дал ће бити боље
Губит ипак нећу наду
Ал ако ме будеш звао
Доћи ћу' ти у бригаду.
Написа: Славко Перошевић
Поетски витез од Шавника
Објављено: 14.04.2021.
|