Благодарим, Господе,
на овом грумену земље,
што вечни је белег народа нашег,
окован заветом пред скрнављене фреске,
што усуд је и дар гладним молбеницима,
сок и плод узреле брескве!

Само Ти, Господе, знаш,
како безверју вратити крста,
како уроке страшне скида длето,
ко дуборезом у тисово дрво,
ко у Грачаници причешће свето.

И кад сам вечита Дреница, у равници брег,
узглавље Ситници и Беломе Дриму,
и кад сам очајем сапет,
Ти, Господе, даш ми утешење,
срцу грубом, гордељивом
спереш сагрешење.

Кад народ мој тражио је спас
у перју мртвог коса,
кад гаташе у плећку и гледаше у звезде,
Ти, Господе, ни тад ниси дао
да се у косове крошње орлови угнезде.

И надасве, ми чест и уздарје имамо,
да и овог Господњег лета, на том грумену
имамо метох и са чистом водом бунаре,
храстове шуме и родне баште,
славске иконе и записе старе!

Написа: Невена Милосављевић
Звечан, 20. јун 2018.