У петој емисији Разбуђивање, на Хелмкаст каналу угостили смо госпођу Милицу Славковић (р. Бараћ), чланицу ансамбла "Косовски Божури".
Ансамбл "Косовски Божури" неуморно пева, прича и рецитује о светој србској земљи више од 13 година... и на тај начин постали су прави амбасадори Косова и Метохије, представљајући широм света колевку србске духовности и националног идентитета. До сада су одржали преко 200 концерата, највећим делом хуманитарног карактера.
Са Милицом Славковић смо причали о њеном пореклу, јер она носи и личке гене, иако је већина њених предака из Косова Поља. Причала нам је и о свом детињству, како је то изгледало у условима када се над нашом отаџбином надвила опасност од НАТО бомбардовања... Школовање многе србске деце крајем 1990-их година било је често са прекидима уз пратњу војника КФОР-а и страхом од напада албанских екстремсиста. Њена породица је упркос свему се вратила у Приштину. Ипак, то је није спречило да успешно похађа школу у Лапљем Селу, јужно од Приштине... и да осваја награде из рецитација и певања. Предстаљала је своју школу и на републичким смотрама више пута.
Други део емисије Милица Славковић нам је причала о Косовским Божурима. Како је после ужаса који је иза себе оставио Мартовски погром 2004. године (велико насиље албанских екстремиста над преосталим Србима у покрајини), дошла Ивана Жигон, доводећи руске делегације да посете србски Јерусалим. Мало после је Ивана Жигон повела пут Русије више стотина деце, која су заправо први пут изашла из застрашујућег света бодљикавих жица, пушака, страха... Мало касније Жигонка је схватила да ту има пуно талентованих девојчица и дечака. Почела је да зове и обилази школе по Косову и Метохији, да јој пронађу ту децу која су путовала у Русију... Сећала се Ивана Жигон плавокосог и црнокосог дечака из Ораховца, четири симпатичне девојчице из Велике Хоче, две сестре из Приштине, мале песникиње из Грачанице итд. Упознала је и наставника музичког васпитања Гаврила Кујунџића из Ораховца, који је са својим песмама опевао свој родни крај, своју Метохију, Велику Хочу... једну песму која је постала и планетарни хит "Ђенерале", посветио је генералу МУП-а Србије Вељку Раденовићу.
После толико година, ансамбл Косовски Божури постали су велика породица. Неке чланице су се већ и удале, чекају принове, тако да ће Косовски Божури проширити свој ансамбл и наставити да чувају традицију свог народа.
Затим је Милица испирчала како је настала "Метохија за младе" својеврстно ходочасничко путовање из северног дела Србије за посету њеном јужном делу. Њен супруг Петар је имао велику жељу да поведе људе на Космет, иако није рођен тамо. Заједничким снагама су направили план, који је већ 2015. године почео да се реализује, односно, из Београда и околних градова кренуо је аутобус са путницима пут Метохије, земље са највећим бројем православних манастира. Редовно посећују царски град - Призрен, са манастиром Св. Архангели, цркву Богородицу Љевишку и Св. Спаса... призренску тврђаву Каљаја, са које се виде Паштрик, Шарпланину, Јуничке планине... Манастире Зочиште, Високи Дечани, Пећка Патријаршија, где их увек радо дочекују и отварају врата за све добронамерне путнике.
Иако је назив тог ходочасничког путовања је "Метохија за младе", иду људи свих старосних структура, односно сви који се осећају младима. Посета Србима на Косову и Метохији значи нашем народу више него ишта. То им даје наду за опстанак на светој србској земљи, упркос бројним искушењима. Више пута годишње се реализује ово путешесвије и посета Метохији, тако да Милица позива и друге људе да се прикључе овој идеји.
На самом крају емисије Милица Славковић је запевала уживо једну песму коју воли да пева са Косовским Божурима, а написао ју је Гаврило Кујунџић.