Хоћу пјесмом да свједочим
див јунака рода мога,
стиховима чашу точим
за витеза пљеваљскога.
Чуј ме душо Србинова,
тебе пита пјесма ова:
кроз вјекове твог наслеђа,
знаш ли рећи ко је Пеђа?!
То је витез од јунака,
какве само Српство даје,
Милица га роди мајка
за све српске нараштаје!
Да се Срби њиме зоре
и неправди не покоре;
јунаштвом им срца кади
славни витез вјечно млади!
Он погину док би момак,
своје чедо не милова,
ал' је његов сад потомак
свака глава Србинова!
Куд кренемо, он је с нама,
ко некад на Кошарама;
благослов је наш очински
витез међа метохијских!
Водимо се Срби њиме
ко Божијом заповјести,
јер Пеђа је данас име
српске славе и савјести.
Од вјечности одабрани,
смрт му име не сахрани!
Оста роду у наслеђе
славно име нашег Пеђе!
Написа: Александар Тошић
Пред вама је пјесма о великом човјеку-јунаку, витезу метохијских међа, поносу пљеваљског краја, икони отаџбине - Предрагу Пеђи Леовцу.
Извођач: Бранка Зечевић
Музика: Олга Јанковић
Арнжман: Алксандар Саша Маговчевић, Ненад Грковић
Видео продукција: Иванград студио / Беране
Пратећи вокал: Максим Војводић
Глумци: Давор Ајдуковић, Павле Леовац, Мирослав Газдић, Милан Шљивић, Видан Вемић, Предраг Драгаш.
Са великом љубављу истичемо да су у споту учествовали и Пеђини родитељи, мајка Милица и отац Миле, као и Пеђин брат Павле.
Локација: Пљевља (Црна Гора)
Предраг Пеђа Леовац (1975-1999)
- Након завршетка гимназије у родним Пљевљима уписује Војну академију у Београду.
- По завешетку Академије, војнички пут га води на свето Косово и Метохију. Бива распоређен 53. гранични батаљон Приштинског корпуса ВЈ.
- На земљи на којој је српска историја добила свој смисао, земљи на којој српско срце најјаче куца, млади потпоручник стасавао је у витеза свога рода, достојног славе српског оружја и части српског имена.
- Пеђину људску величину најбоље нам описују ријечи његових другова: "Пеђа је био наша савјест!"
- Какав човјек, такав и јунак - једном ријечју ВИТЕЗ! Након што је рањен на Свету Петку 1998. године, Пеђа је превезен у Београд на ВМА, гдје му је констатован троструки прелом вилице.
- Иако од последица рањавања није могао ни да се храни нити да говори, Пеђа је инсистирао да се врати кући у родна Пљевља, а своју жељу исписао је на цједуљици и предао своме оцу Милу, који је дошао да га обиђе.
- Вративши се у свој завичај, хранећи се на сламчицу, Пеђа почиње да прикупља снагу, како би се вратио својим друговима на нашем Космету.
- Недовољно опорављен, напушта свој дом у фебруару 1999 године. На растунку, мајци Милици обећава да ће, уколико се икад врати, кући дојахати на бијелом коњу.
- Вративши се својој војсци, прво је од надређиних тражио пушку коју је носио приликом рањавања. Како је она била остала у минском пољу, Пеђи је понуђена друга пушка. Он је то одбио, вратио се у неочишћено минско поље и тамо пронашао своју пушку!
- Са том пушком је и погинуо 14. априла 1999. године, при покушају заузимања врха Маја Глава. Имао је 23 године и 4 мјесеца.
- У тренутку погибије, Пеђа је око врата носио ланчић који је био родитељски поклон. На ланчићу су се налазили крстић и мала икона Пресвете Богородице. Снајперски хитац, који је Пеђу кроз смрт послао у вјечност, прекинуо је тај ланчић, који је био Пеђина последња одбрана...
- Када су после Пеђине смрти допремљене његове ствари, отац Миле је у корици ратне забиљешке свога сина пронашао 340 марака, на којима је било назначено "ЗА НЕ ДАЈ БОЖЕ". То је био новац који је отац Миле дао Пеђи када је кренуо на Војну академију. Дакле, прошло је пуних 5 година, а да нити један једини фенинг тог новца Пеђа није потрошио.
- За свог кратког али великог живота, Пеђа је заслужио Орден за заслуге у одбрани и безбедности I степена.
Напомена аутора: Наша намјера није била да пјесмом искажемо све оно што је био и што јесте Пеђа, јер је то просто немогуће. Наша жеља је да вам овим путем укажемо на лик и дјело Предрага Пеђе Леовца, да вас подстакнемо да сами сазнате што више о њему, и да вам на његовом беспрекорном примјеру укажемо на прави пут истинског родољубља.
Посебна захвалност Културном центру "Предраг Пеђа Леовац" из Пљеваља.