Зов карауле - www.gazimestan.rs






































Јечам жњелa Косовкa дeвоjкa


Вила са Кошара


Србско је било и биће Косово


Сини јарко сунце са Косова


Видовдaн












Статистика посета
од 07.11.2017.

Данас: 95
Два дана: 248
Недељно: 2001
Месечно: 8557
Годишње: 61312
Укупно: 125643

Највише посета
25.8.2018 2485




НЕ ЗАБОРАВИМО ХЕРОЈЕ!


Милош Ћирковић


Браћа Милић


Видомир Шалипур Муња


Јунак са Кошара: Душан Костић из Кленка


Срђан Кошћанин



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!


Данило Милинчић из Самодреже


Зоран Вујовић Вујке


Ђорђе Мартиновић из Гњилана

4. новембар 2017.


Зов карауле


Роман "Зов карауле" је ауторско дело Ненада Милкића, у коме се говори о малој караули "Кошаре" на граници према Албанији где су у периоду 1998-1999 водиле жестоке борбе србских снага безбедности и албанских терориста, потпомогнуте Војском Републике Албаније и страним плаћеницима.

Овај роман је заснован на истинитом догађају, а настао је од исповести бивших припадника 53. гранични батаљон Војске СР Југославије, као и новинара Михаила Меденице, првог Србина који је после рата дошао до те карауле.

Ова књига је буквално узнемирила духове на Балкану када је објављена 2016. године, као наставак такође Милкићевог романа "Последња стража".

У "Зову карауле" аутор је наставио да прати живот србских ратника на караули, као и погибије неких војника (капетана 1. класе Крунослава Иванковића, Предрага Леовца, Драгана Милићевића Шумара и др.)...

Ову караулу је иначе бранило у најтежем удару на Васкрс 1999. године, само 110 војника СР Југсолавије, а нападнута је са преко 1.500 терориста ОВК, регуларних војника Републике Албаније, амерчких и британских специјалаца и др.

Више од херојства је било то што су ти младићи издржали, без повлачења више од три месеца, често без хране и довољно муниције. Страх од смрти није ни постојао, они су знали да чувају србску нејач иза себе.

Како хероји Кошара немају адекватан споменик у Србији, ова књига представља управо то - споменик тј. сећање на јунаке са Кошара.

 

Промиоција романа "Зов карауле" је одржано у више градова Србије, Црне Горе и Републике Србске током 2016-2017. Извештај са београдске промоције можете прочитати ОВДЕ.

 

Књигу можете да купите директно код аутора путем формулара ОВДЕ.

 

Слика са промоције у Београду...

 




Посећено је: 698  пута
Број гласова: 0
Просек: 0,00

Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Последња стража

Трибина: Голгота Кошара у Сурчину 10. јуна 2018

У Лешку откривен споменик Зорану Мијатовићу

Посмртни плотун мајци Србији













АРХИВА ВЕСТИ


Матија Бећковић, 2014. год.
"Ако Косово није наше, зашто онда од нас траже да им га дамо? Ако је њихово зашто нам га онда отимају? Ако већ могу да нам отму, зашто се још устручавају?"


Кнез Лазар 1389. год
"Боље да нас унуци мртве памте, нег да нас синови живе забораве.
Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика ми сила прети, већ по томе колику светињу браним!..."


Милош Обилић, 1389. год
"Нека од данас зна ко није знао да Србија није ћилим из Ушака, да Косово није свилени јастук из Бруса. Да Срби знају за нешто скупље од главе... Србија није шака пирича коју може да позоба свака врана коју донесе ветар."


Потурица Мустафа, 1389. год
"Потурици нико не верује. Ако је Турчин крвав до лаката, онда потурица мора до рамена..."


Кнегиња Милица, 1389. год
"Лазар није погинуо на Косову зато да се отимамо око његове круне. Него је погинуо да опстанемо окупљени као људи, као Срби око његове главе...
Србију на Косову нису победили Турци. Победиле су је њене војводине, и њене кнежевине."


Пророк  Теофан, 1389. год
"Што се чудиш, сваки ће те правац тамо одвести. Данас у Србији нема другог пута до пута на Косово или са Косова..."


Мусић Стеван, 1389. год
"Ко је Србин и србскога рода, И од србске крви и колена, А не дош’о на бој на Косово: Не имао од срца порода, Ни мушкога, ни девојачкога! Од руке му ништа не родило, Рујно вино, ни шеница бела! Рђом кап’о, док му је колена!"