То што је остало у писаним траговима од Стефана Немање преко Хиландарске повеље, тапија метоха не само Метохије, завичај је Срба староседелаца. Њихова веза са прецима, традиција и вера православна, гробови предака, небо и сунце које их греје.То преносе и на поколења која стасавају.
"Вера која је држала наш народ треба да буде то што они носе у себи и ове светиње којих има наравно на сваком кораку. Овде је наша црква Успења Пресвете Богородице. Цело Kосово и Метохија је у ствари прекривено светињама", каже Оливера Радић из Ораховца, професор српског језика и књижевности.
Високи Дечани, Пећка Патријаршија, Богородица Љевишка, задужбине царског Призрена и овенчани ликови светитеља, заветна су молитвена станишта.
"Многе доказе тих молитви имамо по хрисовуљама и документима. Доказ да смо ми присутни али и да треба и даље да будемо присутни", истиче Радићева.
Православну традицију народ је обогатио величајући живот празновањем великих празника посвећених Христу и Богородици и другим светитељима.
"Човек кад споји тај народски начин веровања, онако како су наши светитељи записали, као да сте пружили руку у коло које иде даље", објашњава професорка српског језика из Ораховца.
Оливера Радић је то са супругом Благојем преносила у породици. Њихова деца корачају утабаним стазама. Син Јован прфесор је у призренској Богословији Светих Kирила и Методија и свештеник Саборног Храма Светог Ђорђа. Богатији су и за новоређеног унука, Јовановог сина Kонстантина. Беле пелене најављују сунчана јутра Метохије.
Преузето са: РТС
Приредила: Биљана Савић
26.06.2020.