Видомир Шалипур Муња - www.gazimestan.rs






































Уснила је дубок санак


Сини јарко сунце са Косова


Црвeн цвeтe


Звона звоне невера их слуша


Ајде Јано












Статистика посета
од 07.11.2017.

Данас: 29
Два дана: 530
Недељно: 2084
Месечно: 13470
Годишње: 83784
Укупно: 148115

Највише посета
25.8.2018 2485




НЕ ЗАБОРАВИМО ХЕРОЈЕ!


Слађана Станковић


Зоран Гаврић


Љиљана Жикић


Срђан Кошћанин


Браћа Милић



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!


Данило Милинчић из Самодреже


Ђорђе Мартиновић из Гњилана


Зоран Вујовић Вујке

2. новембар 2017.


Видомир Шалипур Муња


Видомир Шалипур (1970-1999) је био учесник рата на Косову и Метохији крајем 1990-их година, када су албански терористи и Војска Републике Албаније, касније и НАТО пакт напали јужну српску покрајину и тако извшрили агресију.

Видомир је био комадант специјалне полицијске јединице "Муње", по којој је и он добио надимак.

Остаће упамћен као прави јунак, који је увек ишао први у акцију испред својих бораца. Није се плашио смрти, нити се повлачио, чак и када је рањаван. Албанске власти су чак расписале награду за његову главу од 500.000 немачких марака, јер је био страх и трепет за шиптарске криминалце.

Оставио је иза себе жену и два сина. Погинуо је на борбеном задатку док је његова супруга била у поодмаклој трудноћи са другим дететом.

 

 

БИОГРАФИЈА

Видомир Шалипур, од оца Ненада и мајке Рајке, родио се 30. августа 1970. године у Прибоју (СР Србија). Ту је завршио основну школу. Његови родитељи поред њега имају још три сина: Милутин, Владан и Станко.

Након завршене средње школе Видомир се запослио у Министарству унутрашњих послова Републике Србије те је распоређен у Пећ, у Метохији. Тамо је основана посебна јединица полиције под називом "Муње", а један од командира "Муња" био је управо Видомир Шалипур, који је добио надимак по својој јединици.

Оженио је 1996. године девојку Снежану, која му је наредне године родила сина Петра. Живели су у Пећи, до почетка бомбардовања Србије и Црне Горе, када их је Видомир преселио у Прибој. Супруга Снежана је у моменту Видомирове погибије била у поодмаклој трудноћи са другим мушким дететом, које је постало недоношче.

 

 

РАТНИ ДАНИ

Јединица "Муње", где је Видомир био комадант имала је задатак да штити цивиле у рејону Пећи, од албанских терориста, које су због близине границе често упадале на Метохију и тако убијале Србе и неалбанце... пљачкале, палиле српску имовину и православне светиње.

Тако да је Видомир од почетка 1998. па до своје погибије учествовао у свим акцијама своје јединице "Муње". У једној акцији чишћења терориста био је рањен у рејону Дреновца, код Високих Дечана. И поред тога што је рањен он није остављао пушку, већ је наставио борбу.

У селу Прилеп, код Пећи, шиптарски терористи су почели да праве утврђења и митраљеска гнезда, па су припадници "Муња" послати да то униште. Тако је и било. После вишечасовних жестоких борби "Муње" су пробиле линију и разбиле терористичке снаге, које су у паничном бегу отишле према Албанији.

Учествовао је у ослобађању Лођа, када су албански терористи унаказили тело његових колега: Срђана Перовића и Миле Рајковића.

 

 

СМРТ И САХРАНА

Шиптарски терористи су расписали награду за главу Видомирова Шалипура на пола милиона (тадашњих) немачких марака, јер је био страх и трепет за њих. Тако су му направили заседу код села Радевац близу Пећи.

Албански терористи из тзв. Ослободилачке Војске Косова напали су један полицијски пункт код Пећи 8. априла 1999. године. У том моменту Видомир Шалипур је тада био у џипу, па је успео преко радио везе да ухвати њихов разговор. Не чекајући ни минута одмах је кренио да помогне својим колегама. Тако је постао лака мета јер су припадници тзв. ОВК испалили зољу (РБР) на његово возило и тешко га ранили. А мало касније је рафалом из калашњикова докрајчен од албанског терористе Авни Елезаја из Затре.

Његове колеге и претрпостављени су информацију о његовој погибији дуго чували од јавности, да не би пао морал у народу. Дан 8. април је проглашен Даном жалости у пећкој полицији, а његово тело је уз почасну стражу пребачено у Прибој, где је Видомир сахрањен 11. априла 1999. године.

 

 

   

 




Посећено је: 2007  пута
Број гласова: 82
Просек: 4,82

Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Милош Ћирковић

Љиљана Жикић

Браћа Милић

Срђан Кошћанин













АРХИВА ВЕСТИ


Матија Бећковић, 2014. год.
"Ако Косово није наше, зашто онда од нас траже да им га дамо? Ако је њихово зашто нам га онда отимају? Ако већ могу да нам отму, зашто се још устручавају?"


Кнез Лазар 1389. год
"Боље да нас унуци мртве памте, нег да нас синови живе забораве.
Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика ми сила прети, већ по томе колику светињу браним!..."


Милош Обилић, 1389. год
"Нека од данас зна ко није знао да Србија није ћилим из Ушака, да Косово није свилени јастук из Бруса. Да Срби знају за нешто скупље од главе... Србија није шака пирича коју може да позоба свака врана коју донесе ветар."


Потурица Мустафа, 1389. год
"Потурици нико не верује. Ако је Турчин крвав до лаката, онда потурица мора до рамена..."


Кнегиња Милица, 1389. год
"Лазар није погинуо на Косову зато да се отимамо око његове круне. Него је погинуо да опстанемо окупљени као људи, као Срби око његове главе...
Србију на Косову нису победили Турци. Победиле су је њене војводине, и њене кнежевине."


Пророк  Теофан, 1389. год
"Што се чудиш, сваки ће те правац тамо одвести. Данас у Србији нема другог пута до пута на Косово или са Косова..."


Мусић Стеван, 1389. год
"Ко је Србин и србскога рода, И од србске крви и колена, А не дош’о на бој на Косово: Не имао од срца порода, Ни мушкога, ни девојачкога! Од руке му ништа не родило, Рујно вино, ни шеница бела! Рђом кап’о, док му је колена!"