У Лешку откривен споменик Зорану Мијатовићу - www.gazimestan.rs


































Вила са Кошара


Видовдaн


Јечам жeлa Косовкa дeвоjкa


Са Косова зора свиће


Србско је било и биће Косово












Статистика посета
од 07.11.2017.

Данас: 111
Два дана: 193
Недељно: 835
Месечно: 5677
Годишње: 46814
Укупно: 51870

Највише посета
25.8.2018 2485




НЕ ЗАБОРАВИМО ХЕРОЈЕ!


Зоран Гаврић


Слађана Станковић


Браћа Милић


Љиљана Жикић


Срђан Кошћанин



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!


Ђорђе Мартиновић из Гњилана


Данило Милинчић из Самодреже

17. јун 2018.


У Лешку откривен споменик Зорану Мијатовићу


Дана 16. јуна 2018. године, на Северу Косова и Метохије, у малом Лешку (општина Лепосавић) откривен је и освећен споменик јунаку са Кошара, Зорану Мијатовићу.

Зоран је рођен 1979. године у селу Јарињу, поред Лешка. Редовни војни рок је започео у Ваљеву, а затим је прекомандован на Косово и Метохију, на караулу Кошаре, подно Проклетија, у рејону Јуничких планина, где су се водили најжешће копнене борбе између припадника Војске Југославије и руских добровољаца против албанских терориста потпомогнутих са Војском Републике Албаније и другим плаћеницима.

По сведочењу његових другова, који су му и подигли споменик, а и последњи који су видели живог, услед слабе видљивости и густе магле, Зоран је жив ухваћен... Кроз какве је муке прошао можемо само да замислимо.

Иницијатор подизања споменика, и човек који је последњи видео живог Зорана, је са члановима породице настрадалог јунака открио споменик, а затим је одслужен парастос и освећење споменика од стране свештеника, и на тај начин принешена молитва за покој душе Зоранове.

У име свештенства, верном народу обратио се протојереј-ставрофор Мирослав Попадић. После парастоса, приређен је пригодан програм.

Најпре се обратио председник Месне заједнице Будимир Вељовић, затим, испред 125. моторизоване бригаде ВЈ, иницијатор подизања споменика, Дарко Анђелковић, који је и у име породице поздравио присутне, будући да за то мајка и сестра нису имале снаге.

Након њега се присутнима обратио потпредседник општине Лепосавић, Радош Михајловић. Говор је одржао и  доктор Братислав Миловановић, а потом и песник Милан Николић.

Љубав према Косову и Метохији и према жртвама рата показао је и наш велики песник Божидар Глоговац, који се обратио бираним речима и дивном песмом.

У програму су учествовали и ученици О.Ш. ,,Стана Бачанин’’ као и  ученици средње Пољопривредне школе, који су овај програм учинили богатијим.

Својом песмом посвећеном Зорану Мијатовићу, обратио се вероучитељ Милутин Попадић, који је заједно са члановима породице добио захвалнице у име 125. моторизоване бригаде.

 

 

Милутин Попадић
17.06.2018.

 





Посећено је: 646  пута
Број гласова: 15
Просек: 5,00

Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Последња стража

Зов карауле

Трибина: Голгота Кошара у Сурчину 10. јуна 2018













 


Матија Бећковић, 2014. год.
"Ако Косово није наше, зашто онда од нас траже да им га дамо? Ако је њихово зашто нам га онда отимају? Ако већ могу да нам отму, зашто се још устручавају?"


Кнез Лазар 1389. год
"Боље да нас унуци мртве памте, нег да нас синови живе забораве.
Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика ми сила прети, већ по томе колику светињу браним!..."


Милош Обилић, 1389. год
"Нека од данас зна ко није знао да Србија није ћилим из Ушака, да Косово није свилени јастук из Бруса. Да Срби знају за нешто скупље од главе... Србија није шака пирича коју може да позоба свака врана коју донесе ветар."


Потурица Мустафа, 1389. год
"Потурици нико не верује. Ако је Турчин крвав до лаката, онда потурица мора до рамена..."


Кнегиња Милица, 1389. год
"Лазар није погинуо на Косову зато да се отимамо око његове круне. Него је погинуо да опстанемо окупљени као људи, као Срби око његове главе...
Србију на Косову нису победили Турци. Победиле су је њене војводине, и њене кнежевине."


Пророк  Теофан, 1389. год
"Што се чудиш, сваки ће те правац тамо одвести. Данас у Србији нема другог пута до пута на Косово или са Косова..."


Мусић Стеван, 1389. год
"Ко је Србин и србскога рода, И од србске крви и колена, А не дош’о на бој на Косово: Не имао од срца порода, Ни мушкога, ни девојачкога! Од руке му ништа не родило, Рујно вино, ни шеница бела! Рђом кап’о, док му је колена!"