Шифра векова - www.gazimestan.rs






































Ајде Јано


Звона звоне невера их слуша


Јунаци са Кошара


Србско је било и биће Косово


Сини јарко сунце са Косова












Статистика посета
од 07.11.2017.

Данас: 96
Два дана: 249
Недељно: 2002
Месечно: 8558
Годишње: 61313
Укупно: 125644

Највише посета
25.8.2018 2485




НЕ ЗАБОРАВИМО ХЕРОЈЕ!


Јунак са Кошара: Душан Костић из Кленка


Слађана Станковић


Љиљана Жикић


Видомир Шалипур Муња


Срђан Кошћанин



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!


Ђорђе Мартиновић из Гњилана


Данило Милинчић из Самодреже


Зоран Вујовић Вујке

16. мај 2019.


Шифра векова


Сведоци смо непрестаног већања о Косову и Метохији, али настављамо да заборављамо да се за Косово никада ми нисмо ништа ни питали. Не може се у једној години разбити шифра векова, нити се може божја кућа делити и растакати како коме падне на памет. Није Косово терен на ком ми треба да одиграмо некакву одсудну утакмицу, нити је Метохија нека безвредна прћија одакле ће албанска страна навијати на утакмици коју су ових дана измислили. Нема игре око Косова и Метохије, нити има правила, пиштаљки, судија, до небеских.

Много смо се заиграли у одлукама око наше колевке, као да се беба икада питала за оно где ће је спустити да заноћи, где ће се родити и ко су јој родитељи. На такве ствари се не утиче. Стога, ми не можемо бирати шта је нама Косово. Косово је колевка и крст на којем смо распети. Оно је место које нам показује да нам је Србија мајка, а Господ отац. Није на нама ништа друго до да своје порекло оправдамо и родитеље не постидимо. Ови који се Косова одричу, а не говорим само о политичарима, су доказали да су се излегли из кукавичјих јаја и да су подметнути нашим добрим родитељима којима ће на крају бити колективни Брут! А они којима је свеједно су само нахотчад Србије која их је узела у своје крило да се не посмрзавају, а чим их је угрејала, најела и напојила, одмах су показали ко их је и због чега оставио поред пута како бисмо их ми нашли.

Питање Косова и Метохије није питање никога до Срба! Срби нису ничији народ осим српски. Српска судбина је једино подређена Богу, свом Оцу, а ко Њега не послуша, тај слуша неке поочиме и маћехе, бивше комшије и пријатеље који за нас одавно оштре своја хладна оружја.

Прећутали смо када су нам подметали Јасеновац као нашу лаж! Прећутали смо када су присвајали гусле! Замукли смо када су нас проглашавали геноцидним народом! Игнорисали смо повике и искежене зубе у правцу Његоша и Андрића! Оћутали смо када су нас протеривали! Игнорисали смо затирања сопственог народа! Сада смо неми на ревизију историје више него икада, али ако прећутимо Косово, прећутаће нас историја!



Успешног човека, па тако и државу, најчешће највише мрзе тамо где је рођен, и то они који су у та места дошли после, ко зна одакле. Тако је и са Косовом. Дошли су они који су на њему све затрли, па сад мрзе оне који су тамо рођени.

У свету је на делу разбијање православља. На нама је да ли ћемо таквом свету помоћи или ћемо дати свој допринос самоубиству. Очувањем Косова и Метохије, чувамо последњи бедем овдашње вере православне и постављамо пример другима, јер ако Косово не прогутају силе, онда и за остале има неке наде.

На нас су зинули и јачи и слабији, зубе су искезили глупљи и паметнији, нишане су на нас сложили и велики и мали, а ми уместо да некима од слабијих, глупљих и мањих докажемо своју надмоћ, ми их пуштамо да нас газе и уништавају мислећи да иза њих стоји неко, као да би неко стајао иза нечега што је ништа.

Умарам се од писања о Косову и Метохији, јер се ми Срби не делимо на оне који разумеју и оне који не разумеју. Сви ми разумемо, али некима долар не дозвољава да кажу шта мисле.

Не смемо се бавити лицитацијом ако нам неко нешто понуди за Косово и Метохију, а нико нам ништа и не нуди. Косово је кућа, а не тезга. Метохија је наша порта, а не предмет из антикварнице.

Ако им дамо Косово, дали смо им за право да смо издајници рођеног народа, а они праведници који су палећи наше цркве и манастире запалили пламен демократије и људских права. На Косову важе нека друга права – божја. Још се Косово смирило од српске крви није, нити је земља сварила толике лешеве оних који су га животом плаћали.



Не тиче те се Србија – не тиче те се ни Косово, не тиче ли те се Косово – не тиче те се корен, а ако те се не тиче корен – онда га немаш, ако га немаш – полети у свет, пустињски жбуну уплетене толеранције, политичке коректности и демократије, па да видим шта ће ти се догодити када те ветар нанесе тамо где си хтео да будеш рођен, а онда увидиш да те на том месту чека коза која ће све твоје илузије обрстити и свести те на постојање слично смрти, док спасење остаје негде иза тебе. Негде иза толиких мора, планина, језера, брда, долина, гора и река. Негде тамо – на Косову.

 

 

 

Милан Ружић
Преузето са сајта Искра
15.05.2019.




Посећено је: 296  пута
Број гласова: 20
Просек: 5,00

Оцените нам овај чланак:



















АРХИВА ВЕСТИ


Матија Бећковић, 2014. год.
"Ако Косово није наше, зашто онда од нас траже да им га дамо? Ако је њихово зашто нам га онда отимају? Ако већ могу да нам отму, зашто се још устручавају?"


Кнез Лазар 1389. год
"Боље да нас унуци мртве памте, нег да нас синови живе забораве.
Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика ми сила прети, већ по томе колику светињу браним!..."


Милош Обилић, 1389. год
"Нека од данас зна ко није знао да Србија није ћилим из Ушака, да Косово није свилени јастук из Бруса. Да Срби знају за нешто скупље од главе... Србија није шака пирича коју може да позоба свака врана коју донесе ветар."


Потурица Мустафа, 1389. год
"Потурици нико не верује. Ако је Турчин крвав до лаката, онда потурица мора до рамена..."


Кнегиња Милица, 1389. год
"Лазар није погинуо на Косову зато да се отимамо око његове круне. Него је погинуо да опстанемо окупљени као људи, као Срби око његове главе...
Србију на Косову нису победили Турци. Победиле су је њене војводине, и њене кнежевине."


Пророк  Теофан, 1389. год
"Што се чудиш, сваки ће те правац тамо одвести. Данас у Србији нема другог пута до пута на Косово или са Косова..."


Мусић Стеван, 1389. год
"Ко је Србин и србскога рода, И од србске крви и колена, А не дош’о на бој на Косово: Не имао од срца порода, Ни мушкога, ни девојачкога! Од руке му ништа не родило, Рујно вино, ни шеница бела! Рђом кап’о, док му је колена!"