Пре тачно 22 године у рејону каруле Кошаре на брду званом Шкоза погинуо је командант нашег вода херој Срђан Д. Кошанин капетан 1. класе, поред кога такође гине и наш старији водник Јован Тепавац.

Срђан Кошанин: учесник три рата 1990-их

Њих двојица имали су задатак да на себе привуку ватру како би наша борбена група од тридесетак бораца из  5. Батаљона војне полиције за специјалне намене (Топчидер) предвођена мајором Бјелогрлићем успела да се пробије кроз непријатељске редове и да преко Републике Албаније зада завршни ударац вишеструко бројнијем непријатељу.

Успели смо да пробијемо непријатељске прве линије и да уђемо у албанску територију где остајемо опкољени два дана, због повлачења других јединица које су требале да нам штите леђа. Око нас је био обруч од најмање 2.000 припадника албанских теорориста из ОВК и њихових помагача.

Након дводневне борбе и захваљујући Божјој вољи и лукавој тактици мајора Бјелогрлића успевамо да се извучемо кроз непријатељске редове и то неповређени. Иако је наша команда нас већ и отписала Кошанин и Тепавац су чекали на том брду да се ми појавимо и да нам штите одступницу.

У повратку сазнајемо да су наше старешине хероји капетан 1. класе Срђан Кошанин звани Ђидо и старији водник Јован Тепавац погинули од минобацачке мине која их је директно погодила.

Јован М. Тепавац, јунак новог доба

Кошанин страдао је на лицу места, док је старији водник Јован Тепавац подлегао ранама нешто касније, придруживши се својим славним прецима и испунивши Косовски завет... приложили су своје младе животе за част и слободу српства и отаџбине!

Хвала вам на свему што сте учинили за нас, јер да није било ваше жртве, ми данас сигурно не би били међу живима, а наша отаџбина Србија тешко да би постојала.

Српска историја се не пише само мастилом, већ и са крвљу и сузама срца. Живи мртвима затварају очи, а мртви живе уче животу!

Живела Србија