У свим крајевима јужно од реке Ибар траје нов талас насиља Албанаца и њихових институција над преосталим српским народом.
- “Сутра сам, Божо, можда и ја на потерници“, рекао је повратник из Клине Божидару Шарковићу, представнику Срба у локалној самоуправи у овом граду. Након хапшења Милорада Зајића, мирног банкарског службеника у пензији – под оптужбом за ратне злочине – страх, више него обично, прогони сваког повратника у Метохији.

Само дан после овог хапшења, физички је нападнут Благоје Зувић из села Доњи Драгољевац код Истока. Његов једини грех је што одбија да Албанцу прода своје имање. Зато га тај Албанац на улици туче. То је грех огромне већине Срба из Метохије, и зато трпе невиђен терор.

У Косовском поморављу, селу Горње Кормињане, 14. марта 2018. године специјалне јединице РОСУ претресле су домаћинства Ненада и Дејана Цветковића, Слободана Митића и Божина Митровића. Полиција је имала налог за претрес, а добила га је на основу анонимне пријаве да поменути у кући имају оружје. Након привођења наведених Срба, у притвору је задржан само 77-годишњи Божин Митровић. Нећу сада да коментаришем рад полиције, али ме занима да ли у потрази за оружјем претресају на исти начин Албанце, када за Нову годину или Дан Албаније пуцају као да су на првој линији фронта.

У ноћи између 14. и 15. марта 2018. године у српским селима Стража и Станишор, и даље говорим о Косовском поморављу, десило се 12 крађа. Лопови су харали целе ноћи, а од полиције ни трага ни гласа. Лопови тим крајевима харају годинама, па притисак, кажу преостали Срби, постаје неподношљив.

Дому културе у Грачаници је искључена струја, иако су сви рачуни измирени. То је трећи пут у протеклих шест месеци да овој установи културе без разлога искључују струју.

- “Управа Дома културе сматра да се ради о смишљеном и грубом притиску и дискриминацији од стране службеника и институције КЕDS, јер континуирано и у дужем периоду врше притисак на Дом културе. Обрачун са нашом институцијом је део дискриминације и ради се плански, па се дешава да службеници рачуне који су издати 27. фебруара доносе са закашњењем од 20 дана и траже да се плате истог тренутка.

За овакво понашање и однос према Дому културе мотиви могу бити различите природе, али је јасно да се већински албански службеници бахато и непримерено понашају према нашој институцији у којој поред Дома културе раде Народно позориште Приштина, Национални ансамбл Венац и Градска библиотека“, пише у саопштењу за медије ове установе.

На челу грачаничког Дома културе је новинар Живојин Ракочевић, и од тренутка када је преузео дужност директора поменута установа је једно од ретких места јужно од Ибра – ако не и једино – где се може осетити живот, где се дише пуним плућима и одакле се шаље глас остатку света да смо ту, да постојимо. Кроз културне садржаје који се у току године организују, наше битисање овде се подиже на један виши и значајнији ниво. Та установа културе је, уз цркву, наша најјача жила, она пулсира све јаче и отуда шиканирање. Оно ће се наставити, и биће још горе.

Када знате за све ове зулуме, и свакодневно чујете за неки нови, онда нисте изненађени различитим коментарима косметских Срба поводом свега што се последњих дана о Косову и Метохији говори. Углавном из људи говори бес, и веома често се могу чути нимало лепе речи.

- “Црне листе, смоквин лист, уцењују нас да признамо Космет, види га и овај терориста Кадри Весељи, да ти се смучи живот. А и ови наши, сад се сетили да их Запад годинама жедне преко воде води. Јесте, они ће да реше питање Косова и Метохије. Историја само њих чекала“, овако је коментарисао насловне стране дневне штампе продавац новина у Грачаници 23. марта 2018. године, док их је слагао испред трафике.

- “Када са терористима преговараш и то по налогу оних који су те злочинце брусили, када им даш све а не добијеш ништа, па наравно да ће и признање да траже – још је само то остало. Могу, Бога ми, да траже и дарове да им купимо, ето где су нас Бриселски преговори довели. Тако су нас заштитили од када преговарају за наше добро да нам је само остало да ходамо са рукама увис, одговорио је један старији господин док је чекао да плати штампу коју је одабрао.

Волим да слушам народ у оваквим ситуацијама. Волим да будем у гужви и слушам коментаре обичних људи. Oвих неколико реченица преносе мишљење више од 90% Срба који још увек живе на Космету, а поводом свега што се око Косова и Метохије последњих дана дешава.

Притиснути са свих страна не можемо а да не читамо између редова изјаве српских политичара – и опет стара песма. Она која говори о томе како смо ми, односно Косово и Метохија, камен спотицања остатку Србије на путу у Европску унију. Све нам личи на припремање терена за нешто – добро или лоше, видећемо.

На више него скромном обележавању годишњице НАТО агресије у Грачаници свештеник Дарко Маринковић у својој беседи рече:
- “Са овог светог места поновићемо три велика питања које је поставио академик Матија Бећковић:
Ако Косово више није наше, зашто нам га отимају? Ако је њихово, зашто га од нас траже? Ако могу да га отму, шта чекају, шта их то спречава да ураде оно што су намерили?

Ми, Срби са Косова и Метохије, волели бисмо да чујемо одговоре на ова питања. Можда у њима пронађемо снагу и коначно, као што држави и приличи, одредимо свој национални курс када је у питању ово парче неба испод кога је Србија толико пута васкрсла.

Аутор: Јања Гаћеша
Преузето са: ФБ Репортер