Радна акција за паковање књига у удружењу Ћирилица - www.gazimestan.rs






































Звона звоне невера их слуша


Јечам жњелa Косовкa дeвоjкa


Србско је било и биће Косово


Ајде Јано


Ђенерале, ђенерале












Статистика посета
од 07.11.2017.

Данас: 111
Два дана: 474
Недељно: 1642
Месечно: 6775
Годишње: 46785
Укупно: 111116

Највише посета
25.8.2018 2485




НЕ ЗАБОРАВИМО ХЕРОЈЕ!


Зоран Гаврић


Браћа Милић


Слађана Станковић


Јунак са Кошара: Душан Костић из Кленка


Видомир Шалипур Муња



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!


Данило Милинчић из Самодреже


Ђорђе Мартиновић из Гњилана


Зоран Вујовић Вујке

1. новембар 2017.


Радна акција за паковање књига у удружењу Ћирилица


Средином 1980-их док још нисам ишао у школу, чуо сам први пут реч: "моба". То је заправо означавало скраћеницу од речи мобилизација, с тим да се ово односило на окуп људи али за цивилне акције помагања. За мене као клинца то је значило поред рада и дружење са рођацима, било у пољу када се чистила трава од кукуруза, брале шљиве у воћњаку, свињокоља и др.

Деценијама касније зове ме Бранко ликота и вели да наша акција "И књигом се Космет брани буди хуман па подари" иде више него добро, те да имамо преко 2.500 књига, а да се ближи време када то треба да се пребаци на Косово и Метохију, тачније метохијско село Осојане... те да како знам и умем направим мобу, односно спроведем мобилизацију. Иако сам прехлађен, најмање до чега ми је јесте друштво, рад и мобилизација... Али, знајући да је ово ипак озбиљна акција, да стоји име нашег удружења иза тога, скупа са још два... прихватим изазов.

Окренем телефоне, позовем: Милену, Ђурђу, Бокија, Зокија, Колета, Беслаћа... Овај последњи је нешто обећавао да ће доћи, али испало да се негде загубио на путу до Србског Културног Центра... Коле је оправдано био одсутан. Тако да ових четверо Личана дођоше како је и био договор. Додуше цуре су малко касниле. Али је и сам Бранко каснио, наводно због мог земљака, чика Љубета... али проверићемо то. Поред нас, дошла су и два момка, још један Боки, и један дечко Никола... момци блиски удружењу Ћирилица.

Бранко је довезао себи помоћ, а то су две цуре, наше другарице са косметских путовања: једна Нина из Новог Сада, а друга Маја из Брчког. Оне су заправо помагале Бранку на паковању божићних пакетића за децу. Нас петорица смо отпочели са преносом књига које су биле у кутијама и кесама, у оној задњој магази. Све на гомилу, па разврставање по величини, јер ће тако паковање бити лакше. Док у другој просторији Маја и Нина су паковале слаткише и сланише у пакетиће.

У то дођоше и Ђурђа и Милена, које се нама прикључише, прво на разврставању, а после на уписивању књига на посебним евиденционим папирима. Јер никад се не зна ко ово може да затражи на админ. прелазу. Њихов посао није био лак, али зато смо их и звали, ради помоћи, не ради шале и дружења... тога је било летос на десетој Крајинади, биће јопе на лето.

Доведе Бане у неком моменту женицу Верицу, ради испомоћи Маји и Нини на пакетићима... она се поздрави са нама, али није могла дуго бити, јер је морала на посао. Рече после Бане да ће она са мном имати "посебан" разговор. Не знам само о чему... ја нисам ништа и никоме крив.

Елем, ударисмо ми по књигама, пршти на све стране, пакује је први, други, трећи, четврти, пети, шести пакет... Зовне мене Бане у једном моменту и каже: "Гладни нам оволики људи, немој да се брукамо, треба их нахранити... ајде нешто да поручимо". Прихватим ја, те окренем број месаре код кога смо узели ономад за крсну славу. Тада смо били прећерали са месом, а сада смо погодили у грам. Боки нас је раније напустио, због обавеза, па су Зоки и Бане отишли на Бањицу по обећано печено месо. Посао није стајао већ само удри.

Дођоше они после пола сата, те да се не би хладило то месо, ми ослободимо један стол и позовемо све присутне да презалогајимо нешто. Маја и Нина су јеле сендвиче. А ми остали се прихватили добре клопе: и лука, и љуте паприке и хлеба и роштиља... Док си рекао пиксла, нема ништа од клопе.

Зоки нас напусти после ручка, вели да мора ићи по клинце, а ми остадосмо и даље у рову, борећи се са гомилом књига. Иначе, радили смо на "два фронта", односно два стола. Милена, Ђоша и ја, а на други, Ђурђа,  Никола и Боки.

Личанке мораше раније својим обавезама ићи, а до краја остадоше Габријела, Бане, Ђоша, Никола, Боки и ја. Сведемо ми рачуницу, па је испало да смо спаковали преко 2.500  књига у 38 пакета, што није мало, већ итекако позамашан број. Али није то све, биће још до Савиндана.

Мени је драго да је данашња акција успела. Мало смо се видели и дружили, али најважније је да смо ми највећи део посла обавили.

 

СВЕ СЕ МОЖЕ КАД СЕ СРБИ СЛОЖЕ!

 


Чуле
02.01.2017.




Посећено је: 632  пута
Број гласова: 0
Просек: 0,00

Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Крај - Осуђени на прогонство

Злочин без казне

Путовање на Косово и Метохију 4. и 5. јуна 2016

Путовање на Космет у октобру 2016. године

Извештај из Метохије 13. и 14. мај 2017

Лазарева субота - Врбица у Призрену 8.4.2017













АРХИВА ВЕСТИ


Матија Бећковић, 2014. год.
"Ако Косово није наше, зашто онда од нас траже да им га дамо? Ако је њихово зашто нам га онда отимају? Ако већ могу да нам отму, зашто се још устручавају?"


Кнез Лазар 1389. год
"Боље да нас унуци мртве памте, нег да нас синови живе забораве.
Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика ми сила прети, већ по томе колику светињу браним!..."


Милош Обилић, 1389. год
"Нека од данас зна ко није знао да Србија није ћилим из Ушака, да Косово није свилени јастук из Бруса. Да Срби знају за нешто скупље од главе... Србија није шака пирича коју може да позоба свака врана коју донесе ветар."


Потурица Мустафа, 1389. год
"Потурици нико не верује. Ако је Турчин крвав до лаката, онда потурица мора до рамена..."


Кнегиња Милица, 1389. год
"Лазар није погинуо на Косову зато да се отимамо око његове круне. Него је погинуо да опстанемо окупљени као људи, као Срби око његове главе...
Србију на Косову нису победили Турци. Победиле су је њене војводине, и њене кнежевине."


Пророк  Теофан, 1389. год
"Што се чудиш, сваки ће те правац тамо одвести. Данас у Србији нема другог пута до пута на Косово или са Косова..."


Мусић Стеван, 1389. год
"Ко је Србин и србскога рода, И од србске крви и колена, А не дош’о на бој на Косово: Не имао од срца порода, Ни мушкога, ни девојачкога! Од руке му ништа не родило, Рујно вино, ни шеница бела! Рђом кап’о, док му је колена!"