Призрен је за Србе реч са дубљим смислом - www.gazimestan.rs




































Србско је било и биће Косово


Звона звоне невера их слуша


Ђенерале, ђенерале


Црвeн цвeтe


Догодине на Косову












Статистика посета
од 07.11.2017.

Данас: 288
Два дана: 427
Недељно: 1593
Месечно: 5171
Годишње: 13818
Укупно: 78149

Највише посета
25.8.2018 2485




НЕ ЗАБОРАВИМО ХЕРОЈЕ!


Браћа Милић


Љиљана Жикић


Видомир Шалипур Муња


Срђан Кошћанин


Слађана Станковић



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!


Данило Милинчић из Самодреже


Зоран Вујовић Вујке


Ђорђе Мартиновић из Гњилана

13. фебруар 2019.


Призрен је за Србе реч са дубљим смислом



Догодине у Призрену!

Ту се ломила европска историја, одатле се ширила православна култура, на том месту је извирало врело српске духовности. Ту је некад столовало све оно што данас у траговима опстаје, онога што призивамо да васкрсне, да се поново успостави и да нас озари...



Семантички и онтолошки, Призрен је само за Србе реч са дубљим смислом. Турцима и данашњим Шиптарима нема никакво суштинско значење, осим географског, што јасно говори о корену, не само речи, већ целог једног народа који је ту никао и израстао у државотворни, империјални.

Како је Озрен Србима изузетно важан, шта рећи за његов парњак – Призрен? Корен „озарити“, који у биквалном значењу именује глагол прогледати или осматрати, даје уводну реч за осматрање и размишљање о царском граду српске вериткале. Из Призрена се једно време управљало целим Балканом.


Ту се ломила европска историја, одатле се ширила православна култура, на том месту је извирало врело српске духовности. Ту је некад столовало све оно што данас у траговима опстаје, онога што призивамо да васкрсне, да се поново успостави и да нас озари. Данас је Призрен окупиран. Светиње пресвучене жилет жицом и даље пркосе искорењивању свести једног народа о свом славном пореклу. Оно што је данас остало као клица сећања и наде за свеукупну обнову је стремљење ка повратку на место славе. Догодине у Призрену! Овај усклик или још боље завет, је подсећање да поред данашњег преживљавања постоји и живљење, али оно трајно, вечно.

Призрен нас зове, иако нам заклањају поглед ка њему. Иако је готово предат или донекле и продат, последњим, али и најјачим – духовним везама, призива нас и поново везује и обавезује. Обавезује нас да га поново овенчамо славом и слободом. Да се поново звонима огласи тријумф Истине и Правде, док уз Бистрицу српска војска парадно дефилује, попут царске гарде Душана Силног. То је наш сан. Иста је мисао и на јави. Стога, уз стихове ове песме, без престанка и са јаком вером кличимо:
 

У Призрену догодине

Престонице моја света
Мили граде, отуђени
Опет се по теби шета
Један санак, пробуђени

Видим цркве овенчане
Тробојкама, шепуре се
Па звонима к’о да кличу –
Види, сме се! Сме се!
На сред порте Светог Ђорђа
Цар Душану пој се вије
Од Љевишке одјекује –
Призрен опет ‘сред Србије!

Архангели под куполом
Литија се у њих слива
Са звоника одјекује –
Србија је опет жива!

Тако биће! Боже правде!
Да слобода српска сине
С’ вером до тад понављајмо:
У Призрену – догодине!

 



Аутор: Бошко Козарски
Преузето са: ИНС4
12.02.2019.





 




Посећено је: 129  пута
Број гласова: 35
Просек: 5,00

Оцените нам овај чланак:

















АРХИВА ВЕСТИ


Матија Бећковић, 2014. год.
"Ако Косово није наше, зашто онда од нас траже да им га дамо? Ако је њихово зашто нам га онда отимају? Ако већ могу да нам отму, зашто се још устручавају?"


Кнез Лазар 1389. год
"Боље да нас унуци мртве памте, нег да нас синови живе забораве.
Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика ми сила прети, већ по томе колику светињу браним!..."


Милош Обилић, 1389. год
"Нека од данас зна ко није знао да Србија није ћилим из Ушака, да Косово није свилени јастук из Бруса. Да Срби знају за нешто скупље од главе... Србија није шака пирича коју може да позоба свака врана коју донесе ветар."


Потурица Мустафа, 1389. год
"Потурици нико не верује. Ако је Турчин крвав до лаката, онда потурица мора до рамена..."


Кнегиња Милица, 1389. год
"Лазар није погинуо на Косову зато да се отимамо око његове круне. Него је погинуо да опстанемо окупљени као људи, као Срби око његове главе...
Србију на Косову нису победили Турци. Победиле су је њене војводине, и њене кнежевине."


Пророк  Теофан, 1389. год
"Што се чудиш, сваки ће те правац тамо одвести. Данас у Србији нема другог пута до пута на Косово или са Косова..."


Мусић Стеван, 1389. год
"Ко је Србин и србскога рода, И од србске крви и колена, А не дош’о на бој на Косово: Не имао од срца порода, Ни мушкога, ни девојачкога! Од руке му ништа не родило, Рујно вино, ни шеница бела! Рђом кап’о, док му је колена!"