Последња стража - www.gazimestan.rs






































Јунаци са Кошара


Са Косова зора свиће


Ораховцу башто рајска


Ђенерале, ђенерале


Видовдaн












Статистика посета
од 07.11.2017.

Данас: 77
Два дана: 230
Недељно: 1983
Месечно: 8539
Годишње: 61294
Укупно: 125625

Највише посета
25.8.2018 2485




НЕ ЗАБОРАВИМО ХЕРОЈЕ!


Јунак са Кошара: Душан Костић из Кленка


Милош Ћирковић


Љиљана Жикић


Зоран Гаврић


Браћа Милић



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!


Данило Милинчић из Самодреже


Ђорђе Мартиновић из Гњилана


Зоран Вујовић Вујке

4. новембар 2017.


Последња стража


Роман "Последња стража" је ауторско дело Ненада Милкића, у коме се говори о малој караули "Кошаре" на југославенско-албанској граници где су се поткрај 1990-их водиле жестоке борбе србских снага безбедности и албанских терориста, потпомогнуте Војском Републике Албаније и страним плаћеницима.

Овај роман је заснован на истинитом догађају, када су војници јунске класе СР Југославије Владимир Радојичић (19), Илија Павловић (19), Миладин Гобељић (20), Мирослав Јоцић (30) иначе припадници ИДЧ Нишког корпуса, погинули приликом извршења борбеног задатка 30. септембра 1998.  године у рејону саме карауле током једног мучког напада припадника тзв. Ослободилачке Војске Косова.

 

Централни лик романа је Владимир Радојичић, момак који је рођен и одрастао у Београду, али није имао дилему да ли да одржи дуг отаџбини када јој је било тешко. Обукао је униформу јуна 1998. године и отишао у Ваљево где је првобитно распоређен, а касније пребачен у Ниш.

"Последња стража" прати Владин живот, али и године након његове погибије јер је сам роман и заснован на сећањима његове мајке Лозанке Радојичић и Владиних другара, сабораца који су преживели тај "пакао Кошара"...

Како би новинар Михаило Меденица укратко описао овај роман:
"Последња стража је понајмање књига - то је укоричени Зејтинлик страдалима и преживелима пакла Кошара испричана кроз причу једне младости, која је свесно жртвовала свој живот за највећу србску светињу...".

Промоције ове књиге су одржане у више градова Србије и Црне Горе, током 2014-2015.

 

Књигу можете да купите директно код аутора путем формулара ОВДЕ.
 




Посећено је: 733  пута
Број гласова: 5
Просек: 5,00

Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Зов карауле

Трибина: Голгота Кошара у Сурчину 10. јуна 2018

У Лешку откривен споменик Зорану Мијатовићу

Посмртни плотун мајци Србији













АРХИВА ВЕСТИ


Матија Бећковић, 2014. год.
"Ако Косово није наше, зашто онда од нас траже да им га дамо? Ако је њихово зашто нам га онда отимају? Ако већ могу да нам отму, зашто се још устручавају?"


Кнез Лазар 1389. год
"Боље да нас унуци мртве памте, нег да нас синови живе забораве.
Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика ми сила прети, већ по томе колику светињу браним!..."


Милош Обилић, 1389. год
"Нека од данас зна ко није знао да Србија није ћилим из Ушака, да Косово није свилени јастук из Бруса. Да Срби знају за нешто скупље од главе... Србија није шака пирича коју може да позоба свака врана коју донесе ветар."


Потурица Мустафа, 1389. год
"Потурици нико не верује. Ако је Турчин крвав до лаката, онда потурица мора до рамена..."


Кнегиња Милица, 1389. год
"Лазар није погинуо на Косову зато да се отимамо око његове круне. Него је погинуо да опстанемо окупљени као људи, као Срби око његове главе...
Србију на Косову нису победили Турци. Победиле су је њене војводине, и њене кнежевине."


Пророк  Теофан, 1389. год
"Што се чудиш, сваки ће те правац тамо одвести. Данас у Србији нема другог пута до пута на Косово или са Косова..."


Мусић Стеван, 1389. год
"Ко је Србин и србскога рода, И од србске крви и колена, А не дош’о на бој на Косово: Не имао од срца порода, Ни мушкога, ни девојачкога! Од руке му ништа не родило, Рујно вино, ни шеница бела! Рђом кап’о, док му је колена!"