Два се царства никад не могу имати,
ако једно хоћеш друго мораш дати.
Ко две разне птице у гнезду једноме,
једна се осећа на огњишту своме.
А друга је туђин у нашем оделу,
ти сазнаде ово и јави на делу.
Лазаре војниче Царства Христовога,
прослављен од Бога јер умре за Бога.
Две се војске бију на Косову Пољу,
једна небо иште друга земљу вољу.
За варљиве очи победиће друга,
победилац друга а прва јој слуга.
Ал очи Вечности друкчији суд дају,
пораз војске Неба у Вечном је сјају.
Ти зна ову тајну и исход јој виде,
зато сад ликујеш а други се смије.
Лазаре бесмртни савести свом роду,
сад си Цар на Небу некад Кнез народу.
Ти си савест српска што на небу блиста,
што никад за земљу не издаде Христа.
Блистај Царе Лазо у Царству Небесном,
светли своме роду на путу му тесном.
Буди наук роду кад га сумња тлачи,
од два духа увек Христов дух је јачи.
Од двa цaрствa увeк Христово je бољe,
То нaс учи Лaзaр и Косово Пољe.
Написао: Владика Николај Велимировић