Како је Патријарх Павле постао кум једном Милошу на Космету - www.gazimestan.rs






































Лазарева песма


Догодине на Косову


Јечам жњелa Косовкa дeвоjкa


Ораховцу башто рајска


Црвeн цвeтe












Статистика посета
од 07.11.2017.

Данас: 29
Два дана: 196
Недељно: 1576
Месечно: 10380
Годишње: 24374
Укупно: 88705

Највише посета
25.8.2018 2485




НЕ ЗАБОРАВИМО ХЕРОЈЕ!


Љиљана Жикић


Видомир Шалипур Муња


Јунак са Кошара: Душан Костић из Кленка


Слађана Станковић


Зоран Гаврић



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!


Данило Милинчић из Самодреже


Зоран Вујовић Вујке


Ђорђе Мартиновић из Гњилана

8. април 2019.


Како је Патријарх Павле постао кум једном Милошу на Космету


Живела је на Косову и Метохији 1970-их једна мајка и имала троје деце. Била је велика глад, а она остаде у другом стању и у страху како ће да прехрани четврто дете, мислећи да је боље да га не рађа да не буду још једна гладна уста на свету која се злопате - она оде на абортус.

Чекајући у ходнику испред ординације (у којој је гинеколог био Албанац), она чу разговор између гинеколога и једне жене Албанке која је такође дошла на абортус.

- Колико деце имаш? - упита је гинеколог

- Седморо. Немамо пара, глад је, зашто више да рађам...

- Срам да те буде! И ти хоћеш да абортираш?! Има да родиш то дете, можда нам зафали још један Скендер-бег! Има да те пријавим код хоџе ако ми још неки пут дођеш. Чим родиш дете, да ми га донесеш повијено и окупано, да проверим да га случајно код неког мог колеге ниси убила, је ли јасно? Марш кући!

Врата се отворише и забрађена Албанка у шареним димијама изађе покуњено, у стиду због своје намере да убије дете у утроби, обореног погледа прошавши поред Србкиње и не приметивши њен сажаљиви поглед.

Србкиња улази у ординацију и седа на сто. Гледа на инструменте око себе. Леди јој се крв.

- Зашто си дошла? - прену је глас гинеколога.

- Дошла сам да абортирам.

- Колико деце имаш?

- Троје.

- Аха. Добро. Сестро, дајте инструменте!

- Докторе... зар нећете да ме изгрдите? - упита, изненада, ни сама не знајући зашто.

- Зашто? Ти имаш право да радиш шта хоћеш... - рече гинеколог, а жени се пробуди неки пркос.

- Да, али зар нећете да ми кажете како је грех да убијем дете? - упита збуњено

- Ради шта год желиш, ја нисам ту да ти солим памет. - рече он, а у жени нешто прокључа:

- Е па, нећу да убијем, можда родим новога Милоша Обилића! - викну и скочи са стола, побегавши одатле као из касапнице.

После неколико дана она оде код свештеника да се исповеди. Међутим, вест о њеном страху и кајању, дође до блаженопочившег Патријарха Павла (тада још увек Владике рашко-призренског).

Неколико месеци касније, она и њему признаде да је имала страшну замисао: да убије дете у утроби. Патријарх је сажаљиво погледа и рече, благо љутим тоном:
- То да нисам чуо! Дете има да родиш, ја ћу да му будем кум. Ако буде син - нека се стварно назове Милош.


Тако и би.




Посећено је: 35  пута
Број гласова: 10
Просек: 5,00

Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Крај - Осуђени на прогонство

Злочин без казне

Путовање на Косово и Метохију 4. и 5. јуна 2016

Путовање на Космет у октобру 2016. године

Извештај из Метохије 13. и 14. мај 2017

Лазарева субота - Врбица у Призрену 8.4.2017













АРХИВА ВЕСТИ


Матија Бећковић, 2014. год.
"Ако Косово није наше, зашто онда од нас траже да им га дамо? Ако је њихово зашто нам га онда отимају? Ако већ могу да нам отму, зашто се још устручавају?"


Кнез Лазар 1389. год
"Боље да нас унуци мртве памте, нег да нас синови живе забораве.
Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика ми сила прети, већ по томе колику светињу браним!..."


Милош Обилић, 1389. год
"Нека од данас зна ко није знао да Србија није ћилим из Ушака, да Косово није свилени јастук из Бруса. Да Срби знају за нешто скупље од главе... Србија није шака пирича коју може да позоба свака врана коју донесе ветар."


Потурица Мустафа, 1389. год
"Потурици нико не верује. Ако је Турчин крвав до лаката, онда потурица мора до рамена..."


Кнегиња Милица, 1389. год
"Лазар није погинуо на Косову зато да се отимамо око његове круне. Него је погинуо да опстанемо окупљени као људи, као Срби око његове главе...
Србију на Косову нису победили Турци. Победиле су је њене војводине, и њене кнежевине."


Пророк  Теофан, 1389. год
"Што се чудиш, сваки ће те правац тамо одвести. Данас у Србији нема другог пута до пута на Косово или са Косова..."


Мусић Стеван, 1389. год
"Ко је Србин и србскога рода, И од србске крви и колена, А не дош’о на бој на Косово: Не имао од срца порода, Ни мушкога, ни девојачкога! Од руке му ништа не родило, Рујно вино, ни шеница бела! Рђом кап’о, док му је колена!"