Извештај са концерта "За децу Косова и Метохије" 27.11.2018 - www.gazimestan.rs




































Догодине на Косову


Црвeн цвeтe


Звона звоне невера их слуша


Са Косова зора свиће


Србско је било и биће Косово












Статистика посета
од 07.11.2017.

Данас: 57
Два дана: 190
Недељно: 1062
Месечно: 5359
Годишње: 56540
Укупно: 61596

Највише посета
25.8.2018 2485




НЕ ЗАБОРАВИМО ХЕРОЈЕ!


Срђан Кошћанин


Зоран Гаврић


Браћа Милић


Милош Ћирковић


Слађана Станковић



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!


Данило Милинчић из Самодреже


Ђорђе Мартиновић из Гњилана

28. новембар 2018.


Извештај са концерта "За децу Косова и Метохије" 27.11.2018


Далеке 1954. године Генерална скупштина ОУН је установила је 20. новембар као Светски дан детета. У тој декларацији се каже следеће:

"Осмишљен је да промовише међусобну интеракцију и разумевање међу децом и добробит деце у свету. Овај дан се обележава и да би се скренула пажња јавности на обавезе друштва према деци, као и на актуелне проблеме са којима се деца суочавају...".

 

Међутим, иронија је у томе што се то правило селективно примењује. Јужна србска покрајина је најбољи пример за то, јер тамо деца одавно нису равноправна односно међународно право је тамо дисквалификовано још 1999. године.

Албанска деца на Косову и Метохији су деценијама повлашћена... да не кажем злоупотребљена и од међународне заједнице и својих паралелних система власти. С друге стране србска деца немају задњих двадесет година (најмање) нормалан живот у смислу: безбедности, школовања, лечења, па чак ни дечијих радости у виду игре, слаткиша, екскурзија и др. Бројни су злочини извршени од стране албанских терориста као што су: Гораждевац, Мартовски погром, Граце и др.

Нажалост, ни власти у Београду не маре превише за Србе јужно од Ибра... То свакако одговара сепаратистима и Западу. Зато то све и раде, јер знају да неће имати никакве санкције.

 

*   *   *

 

Постоје појединци и неколицина удружења из централне Србије, Црне Горе, Републике Србске и дијаспоре који брину за нашу свету земљу, наше светиње, наше људе који не желе да оду са својих вековних огњишта. Већ годинама добри људи раде хуманитарне активности у виду скупљања помоћи, концерата и сл.

Девојка Бранка ме позвала на један хуманитарни концерт... иако није рођена тамо, нити њени блиски преци воли да иде на Космет више него ишта. Тако сам и ја решио да поведем моју лепшу половину и приредим изненађење за њен рођендан. Зашто да не...? Какви ресторани, какви бакрачи. Нема лепше него кад је душа сита. На плакату је писало да ће учествовати Фенечки Бисери и гости изненађења. Довољно помислих. Њих сам већ слушао једном пре годину дана и свидело ми се како певају.

Успоставио сам и комуникацију са организаторима односно са студентима ФПН-а, где сам питао да ли је дозвољено да се донесе велики транспарент на коме пише: КОСОВО МЕТОХИЈА на нашим националним бојама... као и још један са мотивима Газиместана, Кнеза Лазара и Милоша Обилића. Они се сложише, само ми рече Марко Голубовић да дођем бар сат времена раније. Тако је и било.

Било је доста момака и девојака у организацији, тако да двојицу дечака одредише да мени припомогну јер је оцењено како доле на бини нема места за те транспаренте, али да може горе на балкон. Што да не. Очас посла ми то наместимо и већ је било близу почетка концерта. У том видех и Марка Качаревића доле, тако да ми је било јасно ко ће бити гост изненађења.

Концерт је и почео са химном Србије: "Боже правде", а онда су дечаци и девојчице из манастира Фенек у Срему заиста и показали зашто су бисери. Редали су се хитови као на филмском платну: "Хеј црвен цвете", "Чије је оно девојче", "Сини јарко сунце са Косова"...

У некој од паза појавила се једна плава жена, драмска уметница Јасмина Стоиљковић, за коју најавише да је првакиња Србског Народног позоришта у Приштини. Она је феноменално одглумила "Разговоре са Кнезом Лазаром". Буквално је све од речи до речи погодила.

А онда опет и Фенечки бисери настављају... вероватно због стогодишњице велике победе у Првом светском рату отпеване су и песме тога времена: "Марш на Дрину", "Креће се лађа француска", "Ово је Србија говоре гробови ратника" и др.

Затим долазе Марко, Немања, Радован, Марија, Невена...Србски Православни Појци су на сцени и одмах се пева да грми: "Пећка кандила", "Суза Косова", "Вила са Кошара", "Са Косова зора свиће"... тако да се и публика дигла на ноге и аплаудирала.

На самом крају Фенечки Бисери певају чувену песму: "Ми смо деца неба", као шлаг на торту са којим је концерт и завршен.

Вече које је било испуњено пре свега емоцијама, јер како да неко остане равнодушан на ове речи, музику... заправо верујем да се већини и враћале слике са неких путовања по србском Јерусалиму... Високи Дечани, Драганац, Зочиште, Бањска, Велика Хоча, Пећаршија, Грачаница, Газиместан и др.

У холу после концерта проговорисмо и пар речи са драгим људима јер на крају крајева све нас веже иста вертикала.

Уместо закључка рећићу вам ово. За добар провод нису вам потребне велике паре, већ искрене емоције.

 

 

НЕМА ПРЕДАЈЕ!

ДОГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ!
 

 

Чуле
28.11.2018.




Посећено је: 78  пута
Број гласова: 10
Просек: 5,00

Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Концерт за хероје у БГ Арени 12. децембра 2017













 


Матија Бећковић, 2014. год.
"Ако Косово није наше, зашто онда од нас траже да им га дамо? Ако је њихово зашто нам га онда отимају? Ако већ могу да нам отму, зашто се још устручавају?"


Кнез Лазар 1389. год
"Боље да нас унуци мртве памте, нег да нас синови живе забораве.
Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика ми сила прети, већ по томе колику светињу браним!..."


Милош Обилић, 1389. год
"Нека од данас зна ко није знао да Србија није ћилим из Ушака, да Косово није свилени јастук из Бруса. Да Срби знају за нешто скупље од главе... Србија није шака пирича коју може да позоба свака врана коју донесе ветар."


Потурица Мустафа, 1389. год
"Потурици нико не верује. Ако је Турчин крвав до лаката, онда потурица мора до рамена..."


Кнегиња Милица, 1389. год
"Лазар није погинуо на Косову зато да се отимамо око његове круне. Него је погинуо да опстанемо окупљени као људи, као Срби око његове главе...
Србију на Косову нису победили Турци. Победиле су је њене војводине, и њене кнежевине."


Пророк  Теофан, 1389. год
"Што се чудиш, сваки ће те правац тамо одвести. Данас у Србији нема другог пута до пута на Косово или са Косова..."


Мусић Стеван, 1389. год
"Ко је Србин и србскога рода, И од србске крви и колена, А не дош’о на бој на Косово: Не имао од срца порода, Ни мушкога, ни девојачкога! Од руке му ништа не родило, Рујно вино, ни шеница бела! Рђом кап’о, док му је колена!"