Душанова задужбина – манастир Светих Арханђела код Призрена: Од постанка и открића рушевина до идеје да се обнови. - www.gazimestan.rs

31. децембар 2021.


Душанова задужбина – манастир Светих Арханђела код Призрена: Од постанка и открића рушевина до идеје да се обнови.


Сјај Светих Арханђела, задужбина највећег српског владара, која је, према записима очевидаца и према ономе што се од ње сачувало, морала бити међу најлепшим и највећим црквама, блистао је једва више од једног века: Турци су га разорили већ 1455 године. То међутим, није био крај страдања.

 

БИСЕР КРАЈ БИСТРИЦЕ

Крајем прошлог месеца на манастирску славу Светих Aраханђела, епископ рашко-призренски, господин Павле, после службе божије, на рушевинама главне цркве и под отвореним небом, традиционалног јутрења призренских Срба, обзнанио је народу, који је преносећи с колена на колено веровање у свагда живи и неуништиви дух Душанове цркве, да ће се радити на обнови Манастира.

Овим чином је, на неки начин, званично Обелодањено оснивање Друштва за обнову и духовно оживљавање Манастира Светих Арханђела код Призрена, на чијем челу се налази мудри косовско-метохијски владика, преосвећени господин Павле.


Манастирска слава у Светим Архангелима
Призрен,26. јула 1990. године

Обнова Светих Арханђела, који су још почетком 17..века порушени до самих темеља, и за које се све до њиховог откопавања (извео га је Др Радослав Грујић, 1927. године), знало само из ретко писаних извора и нејасног народног памћења, представља, уистину, изузетно смео подухват не само у нашој цивилизацији, већ и у Европској и светској култури.

Јер, истргнути из заборава, ноћи векова, једно здање најмоћнијег српског владара, који га је подигао угледајући се на своје претке, себи за гробницу; које је, дакле, по свему ономе што се о Светим Арханђелима до данас зна, морало бити међу највећима и најлепшима на простору византијског света оног времена,.не само да би представљало изузетно велик подвиг, него се граничи с чудом, гогово с нестварношћу, утолико више уколико се погледа у каквом се стању оно тренутно налази.

 

ДУШАНОВА ЗАДУЖБИНА

Комплекс Душанове задужбине Манастир Светих Арханђела код Призрена чини главна црква посвећена Михаилу и Гаврилу, Црква Светог Николе, манастирска трпезарија, конаци, библиотека, болница и разна спремишта. Читав комплекс је био оивичен масивним зидовима, а простирао се уз реку Бистрицу; два до три километара узводно од Призрена.

Са три стране је био окружен Водом, а са једне великим узвишењем на чијем врху се издизао средњовековни град Вишеград. Манастир је мостом на северној страни зидина био повезанс путем који је водио у Средачку жупу. Као и све остало на овом комплексу, и овај мост је, наравно, био порушен. Он је, међутим, 1967-1968 године успешно реконструисан, тако да данас представља једини потпун објекат на овом комплексу.


Манастир седамдесетих година 20. века

 

Манастир, односно главна црква око које је настао манастирски комплекс, грађана је од 1348. до 1352. године, на месту једне старије цркве, иако је Душан још у мају 1343. године, када још није био цар, одредио место на коме ће подићи своју задужбину и "поставио камен" као њено рбележје. Из повеље коју је цар Душан издао манастиру, из 1348-1353. године, од које је сачуван њен савремени препис, дакле из времена када је црква грађена, види се да је Душан овај манастир подигао као своју задужбину у којој ће бити сахрањен (» место себе покојишно с'творили јакоже прародителије мојих«).

Цар Душан је доиста, ту и био сахрањен, после смрти 1355. године.

 

ГЛАСОВИТА ЛЕПОТА

Градећи себи задужбину, велики српски владар је желео да она буде међу највећим и најлепшим црквама које су подигли његови славни преци. Црква је, заиста, представљала монументално здање. Од ње је, у то време, била већа само дечанска црква, која је завршена коју годину пре почетка изградње Светих Арханђела. Као и цркву манастира Високи Дечани и Студеницу раније... и Душанову задужбину је красила богата камена пластика.

Оно што је, међутим, у њој било најлепше, то је њен раскошан и надалеко чувен под. Летописци који су имали среће да цркву виде у свом њеном сјају говорили су да овоме манастиру нема равна под сунцем, да својом лепотом надвисује Дечане, иако су они већи од ње, као и то да »јако призренске цркве патос и дечанскаја цркви и пећскаја припрат и банско злато и ресавское писаније не обратајет се нигдеже«.

О лепоти ове Душанове задужбине сачувале су се и приче у народу. У једној од њих се каже да је на врху кубета Светих арханђела био такав драги камен, да су при његовој светлости, и ноћу, као усред дана, девојке могле да везу.

 

И МРТАВ ЦАР СМЕТА

Сјај Светих Арханђела блистао је једва нешто више од једног века. 9. јуна 1455. године, Турци су освојили Призрен, а са Призреном освојен је, свакако, и овај манастир. Притом су Турци однели не само све драгоцености које су нашли по цркви, и манастиру, него су разбили и гроб цара Душана, опљачкали га и расули цареве кости (Р. Грујић).


Спаљени конаци марта 2004.

О његовом разарању и пљачкању откривено је доста уверљивих података. После овог налета Турака, манастир је мало, изгледа, оживео, али је током 16. века дефинитивно опустео. Синан — паша је порушио све црквене зидове, који су били обложени обрађеним мермерним плочама и њих као остали материјал уградио у своју џамију у Призрену.

После 'тог најновијег рушења Свети Арханђели су постали хумка која је вековима прекривена земљом, на којој је касније израстало растиње, особито жбуњеви дивљих ружа. Легенда о закопаном благу на овом месту, није давала мира Светим Арханђелима. Манастир је прекопаван и затрпаван. У таквом стању је рушевине Светих Арханђела затекао Др Радослав Грујић када је 28. маја 1928. године дошао да започене припреме за систематско ископавање сјајне задужбине првог српског цара.

 

Лист "Јединство"
20. августа 1990.

 





Посећено је: 59  пута
Број гласова: 0
Просек: 0,00

Tags:
JEDINSTVO PRISTINA
DUSANOVA ZADUSBINA
GRAD PRIZREN
JUZNA METOHIJA
SVETI ARHANGELI
EPISKOP PAVLE
JULI 1990
OSAMDESETE GODINE
MANASTIRSKA SLAVA
TURSKA OSVAJANJA
SVETI GAVRILO


Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Зазвонише звона у центру Призрена, са цркве Св. Ђорђа

Ода захвалности генералу Божидару Делићу

Упокојио се Алберт Андиев, руски добровољац који је бранио Србе 1999. на Космету

Зазвонише звона у центру Призрена, са цркве Св. Ђорђа