Обележавање 13. годишњице Мартовског погрома у Београду - www.gazimestan.rs




































Сини јарко сунце са Косова


Јечам жeлa Косовкa дeвоjкa


Србско је било и биће Косово


Звона звоне невера их слуша


Ђенерале, ђенерале












Статистика посета
од 07.11.2017.

Данас: 32
Два дана: 165
Недељно: 1037
Месечно: 5334
Годишње: 56515
Укупно: 61571

Највише посета
25.8.2018 2485




НЕ ЗАБОРАВИМО ХЕРОЈЕ!


Слађана Станковић


Браћа Милић


Љиљана Жикић


Зоран Гаврић


Милош Ћирковић



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!


Данило Милинчић из Самодреже


Ђорђе Мартиновић из Гњилана

3. новембар 2017.


Обележавање 13. годишњице Мартовског погрома у Београду


Мартовски погром на Косову и Метохији је национална катастрофа која се десила пре равно 13 година, када су десетине хиљада косметских Албанаца букално насрнули на преостали србски живаљ и православне светиње у јужној србској покрајини. Срби који су до тада до 17. марта 2004. године живели у неким енклавама или резерватима, су прогнани. Паљене су им куће, помоћни објекти, цркве, школе, месне заједнице... А ни убијања није мањакало. Преко 25 Срба је убијено.

Једном речју - геноцид. Све оно што албански екстремисти нису усепели да етнички очисте 1990-их у својим крвавим одисејама терористичке ОВК, као и после доласка КФОР-а, ЕУЛЕКС-а, УНМИК-а и њима блиских, то су управо тада за два дана урадили, без икакве санкције. Међународна заједница јесте нешто прстом махала, али сви знамо да то за Албанце има супротан значај и да не би они то могли да нису добили сигнал из Вашингтона, Берлина, Париза и наравно Лондона.

Пре неких две недеље чуо сам да ће бити на Правном факултету 16. марта 2017. нека трибина, где би државни функционери и црквени великодостојници казивали присутнима о трагедији косметских Срба управо у овом периоду. Знао сам да такође сваког 17. марта, већ неке три године у београдској цркви св. Марка се обележава парастосом страдање Срба баш из Мартовког погрома око подне. Буде ту додуше и неке шетње у поподневним сатима, које углавном организују десничарски покрети.

Читава ситуација се драстично мења у задња два дана.

Трибина на Правном факулету је отказана... шетња у поподневним сатима је забрањена, а парастос нам је речено да неће бити одржан. Тачније, да је људима из удружења које је то годинама раније организовало, сада саветовано да то не раде?!

Мени то није било битно, да ме неко тако саветује, него ми је било драго да и мојих троје сабораца нису пристали на такве савете и начин размишљања.

Дошли смо сви нешто пре 12 сати испред цркве светог Марка, јер је тада требало да се одржи парастос. Већ очекивано плато испред је био празан... Ми смо ушли у цркву и тамо целивали иконе, а онда купили и свеће. Ван цркве постоји посебан део где смо запалили свеће за све србске жртве Мартовског погрома.

Туга, јад и беда у каквом менталном и социо-психолошком стању се налази наш народ.

 

Са чим ћемо пред Милоша и Лазара?

 

 

Чуле
17.03.2017.




Посећено је: 484  пута
Број гласова: 0
Просек: 0,00

Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Извештај са парастоса жртвама Мартовског погрома 17.3.2016













 


Матија Бећковић, 2014. год.
"Ако Косово није наше, зашто онда од нас траже да им га дамо? Ако је њихово зашто нам га онда отимају? Ако већ могу да нам отму, зашто се још устручавају?"


Кнез Лазар 1389. год
"Боље да нас унуци мртве памте, нег да нас синови живе забораве.
Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика ми сила прети, већ по томе колику светињу браним!..."


Милош Обилић, 1389. год
"Нека од данас зна ко није знао да Србија није ћилим из Ушака, да Косово није свилени јастук из Бруса. Да Срби знају за нешто скупље од главе... Србија није шака пирича коју може да позоба свака врана коју донесе ветар."


Потурица Мустафа, 1389. год
"Потурици нико не верује. Ако је Турчин крвав до лаката, онда потурица мора до рамена..."


Кнегиња Милица, 1389. год
"Лазар није погинуо на Косову зато да се отимамо око његове круне. Него је погинуо да опстанемо окупљени као људи, као Срби око његове главе...
Србију на Косову нису победили Турци. Победиле су је њене војводине, и њене кнежевине."


Пророк  Теофан, 1389. год
"Што се чудиш, сваки ће те правац тамо одвести. Данас у Србији нема другог пута до пута на Косово или са Косова..."


Мусић Стеван, 1389. год
"Ко је Србин и србскога рода, И од србске крви и колена, А не дош’о на бој на Косово: Не имао од срца порода, Ни мушкога, ни девојачкога! Од руке му ништа не родило, Рујно вино, ни шеница бела! Рђом кап’о, док му је колена!"