Моја душа, моје биће тражи Косово и Метохију - www.gazimestan.rs






































Црвeн цвeтe


Уснила је дубок санак


Јечам жњелa Косовкa дeвоjкa


Видовдaн


Вила са Кошара












Статистика посета
од 07.11.2017.

Данас: 96
Два дана: 459
Недељно: 1627
Месечно: 6760
Годишње: 46770
Укупно: 111101

Највише посета
25.8.2018 2485




НЕ ЗАБОРАВИМО ХЕРОЈЕ!


Љиљана Жикић


Видомир Шалипур Муња


Срђан Кошћанин


Слађана Станковић


Јунак са Кошара: Душан Костић из Кленка



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!


Ђорђе Мартиновић из Гњилана


Данило Милинчић из Самодреже


Зоран Вујовић Вујке

31. децембар 2018.


Моја душа, моје биће тражи Косово и Метохију


Драги моји, приводи се крају календарска година и долази време када сумирамо утиске па сам сходно са тиме узео за сходно да вам се овим путем обратим.

Путовања на Метохију, поготово оно прво у априлу ове године су ми била једна од најлепших доживљаја у протеклој години. Та путовања су помогла да досегнем у најдубље дубине свога бића и пробудим човека у себи.

Косово и Метохија није само област, нити само место где се налазе наше задужбине. Косово и Метохија је саставни део нашег бића. Честица од које смо састављени.

Питају ме зашто идем тамо, није то наше, опасно је. Како да им објасним да то није свесно, да то моја душа, моје биће тражи. Као дете када се враћа својој мајци. Као сила која те привлачи ка себи. Волим сваки комад те земље, сваки камен моје свете земље. И није света зато што то неко каже, већ зато што је толико волим, зато што ми толико значи.

Знате ли осећај када човек стане са очима пуним суза којима неда да потеку гледајући дете како му нуди комад чипса које је добило, или када слуша песму Црвен цвете у манастиру Гориоч међу нашим сестрама? То је тренутак када човек пробуди у себи она дивна, најдивнија осећања. Љубав према нечем вишем, лепшем.

Током тих путовања доживео сам тренутке неописиве лепоте када ти се од среће плућа пуне ваздухом толико да хоће да пукну, она јутра у манастиру Светих Архангела, када сам устајао међу првима да се прошетам комплексом и уживам у лепоти излазећег сунца на прелепом и светом месту.

Како да опишем лепоту фреске Богородица Љевишка у Призрену и песму Царице Тишине? Како да опишем грандиозност манастира Високи Дечани? Не може се то описати, то се може само доживети.


Хвала вам што сте ми били тако дивно друштво, постали сте ми веома драги ❤️
Са нестрпљењем ишчекујем нова путовања на Косово и Метохију.


Велики поздрав!
 

 

Предраг Мићовић
31.12.2018.

 




Посећено је: 374  пута
Број гласова: 65
Просек: 5,00

Оцените нам овај чланак:



















АРХИВА ВЕСТИ


Матија Бећковић, 2014. год.
"Ако Косово није наше, зашто онда од нас траже да им га дамо? Ако је њихово зашто нам га онда отимају? Ако већ могу да нам отму, зашто се још устручавају?"


Кнез Лазар 1389. год
"Боље да нас унуци мртве памте, нег да нас синови живе забораве.
Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика ми сила прети, већ по томе колику светињу браним!..."


Милош Обилић, 1389. год
"Нека од данас зна ко није знао да Србија није ћилим из Ушака, да Косово није свилени јастук из Бруса. Да Срби знају за нешто скупље од главе... Србија није шака пирича коју може да позоба свака врана коју донесе ветар."


Потурица Мустафа, 1389. год
"Потурици нико не верује. Ако је Турчин крвав до лаката, онда потурица мора до рамена..."


Кнегиња Милица, 1389. год
"Лазар није погинуо на Косову зато да се отимамо око његове круне. Него је погинуо да опстанемо окупљени као људи, као Срби око његове главе...
Србију на Косову нису победили Турци. Победиле су је њене војводине, и њене кнежевине."


Пророк  Теофан, 1389. год
"Што се чудиш, сваки ће те правац тамо одвести. Данас у Србији нема другог пута до пута на Косово или са Косова..."


Мусић Стеван, 1389. год
"Ко је Србин и србскога рода, И од србске крви и колена, А не дош’о на бој на Косово: Не имао од срца порода, Ни мушкога, ни девојачкога! Од руке му ништа не родило, Рујно вино, ни шеница бела! Рђом кап’о, док му је колена!"