Емисија Разбуђивање: Наша деца су на небеској стражи - www.gazimestan.rs


















































Статистика посета
од 07.11.2017.

Данас: 277
Два дана: 822
Недељно: 4705
Месечно: 19191
Годишње: 156626
Укупно: 326519

Највише посета
25.8.2018 2485




НЕ ЗАБОРАВИМО ХЕРОЈЕ!


Браћа Милић


Слађана Станковић


Видомир Шалипур Муња


Љиљана Жикић


Херој Вељко Раденовић (1955-2012)



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!

30. септембар 2020.


Емисија Разбуђивање: Наша деца су на небеској стражи


У деветнаестој емисији емисији "Разбуђивање" угостили смо Лозанку Радоичић, мајку погинулог дечака, војника Владимира Радоичића, који је погинуо на граничној караули Кошаре која се налази на југославенско-албанској граници, подно Јуничких планина.

Лозанка Радоичић је данас супруга, мајка и бака.

Пре 20 година њен син Владимир Радичић (19 година) је добио позив за одслужење редовног војног рока у Војсци СР Југославије (Србије и Црне Горе). Првобитно је послат у Ниш, где је распоређен у извиђачко-диверзантске јединице, али је заклетву положио у Ваљеву јуна 1998. године.

Већ тада су полицијске снаге имале велике проблеме са албанским теорирстима из ОВК, које нису могли више сами да контролишу, па је државно руководство укључило и војску како би сузбили тероризам. Тачније, албански терористи су преко непиступачних терена на планинском венцу Проклетије шверцовали оружје, које су делили својим сународницима на Косову и Метохији.

Једна од југославенских караула која је била најчешће на мети албанских терориста била је караула Кошаре, али поред ње и караула Морина, Горжуп и др. После скраћене војне обуке Владимирова чета је послата из Ниша на Косово и Метохију, у рејон ове карауле која је смештена у само подножије планина.

Два дана по пристистизању на караулу Кошаре, заједно са још четири млада и неискусна војника Владимир бива послат на граничну линију 30. септембра 1998. године. Тако је возило којим су ишли улетело у заседу албанских терориста и само је возач пуком срећом преживео.

Сви млади војнци су убијени: Илија Ж. Павловић (19), Милош С. Павловић (32), Мирослав М. Јоцић (31) и Миладин М. Гобељић (20) и Владимир М. Радоичић (19).

О томе чак постоји и видео снимак, када албански терористи прилазе возилу и ликују над лешевима србских војника.

Касније је породица Радоичић успела да добије посмртне остатке Владимира и достојно га сахрани на гробљу Орловача, крај Београда. Парастос за Владимира организују сваке године 30. септембра, али сем чланова најуже породице и пар пријатеља не долази нико.

Двадесет година највиши државни руководиоци окрећу главу од породице Радоичић и не желе да се прича о караулама у пограничној зони шири, јер је било озбиљних пропуста код официра СР Југославије, који су послали неискусне војнике на опасан терен.

Прича о Владимиру Радоичићу је била инспирација Ненаду Милкићу да напише роман "Последња стража", који је објављен 2014. године... а вероучитељ и песник Милутин Попадић је 2016. године написао песму "Јунаци са Кошара", која је врло брзо постала позната и слушана ван граница Балкана.

 

Извор: srbskisvetionik.org.rs
30.10.2018.





Посећено је: 528  пута
Број гласова: 10
Просек: 5,00

HEROJI JUNACI 1998 VLADIMIR RADOICIC NASA DECA SU NA NEBESKOJ STRAZI LOZANKA RADOICIC
30 SEPTEMBAR


Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Поема: Битка на Кошарама

Срђан Кошанин

Ратни пут 125. мтбр из Косовске Митровице

Љиљана Жикић

Апостолима са Кошара

Видомир Шалипур Муња

Лозанка Радоичић: Кошаре, наша рана до гроба













АРХИВА ВЕСТИ


Матија Бећковић, 2014. год.
"Ако Косово није наше, зашто онда од нас траже да им га дамо? Ако је њихово зашто нам га онда отимају? Ако већ могу да нам отму, зашто се још устручавају?"


Кнез Лазар 1389. год
"Боље да нас унуци мртве памте, нег да нас синови живе забораве.
Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика ми сила прети, већ по томе колику светињу браним!..."


Милош Обилић, 1389. год
"Нека од данас зна ко није знао да Србија није ћилим из Ушака, да Косово није свилени јастук из Бруса. Да Срби знају за нешто скупље од главе... Србија није шака пирича коју може да позоба свака врана коју донесе ветар."


Потурица Мустафа, 1389. год
"Потурици нико не верује. Ако је Турчин крвав до лаката, онда потурица мора до рамена..."


Кнегиња Милица, 1389. год
"Лазар није погинуо на Косову зато да се отимамо око његове круне. Него је погинуо да опстанемо окупљени као људи, као Срби око његове главе...
Србију на Косову нису победили Турци. Победиле су је њене војводине, и њене кнежевине."


Пророк  Теофан, 1389. год
"Што се чудиш, сваки ће те правац тамо одвести. Данас у Србији нема другог пута до пута на Косово или са Косова..."


Мусић Стеван, 1389. год
"Ко је Србин и србскога рода, И од србске крви и колена, А не дош’о на бој на Косово: Не имао од срца порода, Ни мушкога, ни девојачкога! Од руке му ништа не родило, Рујно вино, ни шеница бела! Рђом кап’о, док му је колена!"