На данашња дан, пре 22 године, тешко је рањен потпуковник Младен Божић, човек који је тајно довео део 252. оклопне бригаде из Краљева на Косово и Метохију. Био је то незабележен подвиг у досадашњим ратовима. И поред осматрачке технике агресора, за коју су Американци тврдили да могу прочитати новине које војник држи, прошла је колона оклопних возила натоварена на вагоне у скоковима од тунела до тунела.

Потпуковник Младен Божић је као слушалац 42. класе Школе националне одбране, чији сам начелник био са својим класним друговима и наставницима отишао из Школе у ратне јединице, како су обећали генералима Павквићу и Лазаревићу за време посете Приштиснком корпусу 10-12. фебруара 1999. године.

Његово рањавање описао је генерал-пуковник Небојша Павковић, ратни команадант Треће армије, у свом Ратном дневнику "Трећа армија седамдесет осам дана у загрљају 'Милосрдног анђела":

"Командно место 'Кишница', 3. мај, 22.00 часа.

После десетак минута враћа се Лазаревић. Објашњава да се на путу Малишево - село Кијево у возилу, нападнутом од стране ШТС налазио потпуковник Младен Божић из 252. оклопне бригаде. Он је из Ораховца ишао у Клину на састанак са командантом 22. одреда Посебних јединица полиције МУП-а. Напад се догодио у селу Мируша, западно од Малишева.

Шиптарске терористичке снаге су у том рејону, у рејону одбране Другог оклопног батаљона 252. оклопне бригаде, поставиле заседу и погодиле возило. Команда 252. оклопне бригаде нема података о судбини потпуовника Божића. Војник возач успео је да побегне из рејона заседе, али му се тада губи сваки траг. Командант бригаде, пуковник Мандић, одмах је организовао потрагу за њима.

Питам због чега је потпуковник Божић без обезбеђења ишао кроз овај опасан крај. Лазаревић не зна одговор. Каже да је пуковник Мандић узбунио Други батаљон 252. оклопне бригаде и Бригадну артиљеријску групу "252", а ангажован је и Други батаљон 37. моторизоване бригаде у пружању помоћи у потрази.

ХРАБАР И ИСКУСАН

Чудно ми је да је потпуковник Божић наивно пошао на тај задатак. Он је изузетно храбар и искусан старешина. Познат је по довођењу 252. оклопне бригаде из Краљева на Космет, 29, и 30. марта 1999. године, када је 'надмудрио' НАТО авијацију, кријући тенкове у тунелима.

Изражавам забинутост за Божићеву судбину и несталог војника. Тражим да га по сваку цену пронађемо и спасимо. Време пролази, а вести не стижу. Одлажем пут за Београд. Очекујем да чујем повољне вести. Генерал Лазаревић сваки час позива телефоном команданта Бригаде да чује најновије информације. Немоћни смо. Мрак је одавно пао. То је повољна околност да се потпуковник Божић и војник негде сакрију. После 30 минута стиже информације да је Божић, вероватно, рањен. То само подгрева моју стрепњу. Гледам карту тог рејона и разговарам са присутнима.

Слажемо се да би било логично, ако су преживели заседу, да се пробијају према селу Кијево. Ако су рањени обохјица, то ће бити тешко. Упоран сам да се мора истрајати и напорима да се што пре пронађу. Вест о томе стиже у 22.55 часа. Потпуковник Божић је пронађен и са тешким повредама пребачен у Клину. И војник возач Дражинац се извукао. Задовољан сам оваквим исходом. Чекам потврду овог извештаја, па да кренем на пут.

ТЕШКО РАЊЕН

Коначно, Лазаревић је добио све информације. Информише ме да је Божић рањен у првом сукобу са ШТС код села Мируше. Захваљујући сналажљивости возача извукли су се са места сукоба и кренули ка селу Кијево. После два-три километра покварио се ауто јер је био изрешетан мецима. Божић је тешко повређен. Има прстрелну рану кроз плећку, плућа, врат и вилицу. Иако у тешком стању, наредио је возачу да га остави и да пешице оде по помоћ, на положај артиљерије у рејону села Кијево. Храбри војник Дражинац, иако не познаје терен, успева да се пробије кроз шиптарска села Љубижда, Велики Дреновац и Врмница и да после 10 километара стигне у село Лозица, на положај Бригадне артиљерије. Ариљерци су одмах кренули у потрагу за рањеним потпуовником.

По доласку на место где га је оставио војник Дражинац, нису га пронашли. После детаљног претреса терена проналазе га даље од тог места , без свести. Теренским возилом га возе према Клини. Божића поново напушта срећа, јер возило остаје без горива. У помоћ пристиже командир Станице полиције у Клини и шаље у Кихево патролу која Божића коначно доводи до медицинске станице, где му се указује прва помоћ.

'То је права авантура и ратна драма за добар филм' кажем Лазаревићу.

КАО ДА НИЧЕГА НИЈЕ БИЛО

'Да, са добрим крајем' одговара и објашљава да су предузете мере да се храбр Божић пребаци на ВМА".

По повратку у Школу Младен Божуић се понаша као да се ништа није десило, као да није направио подвиг пребацивши део 252. оклопне бригаде на Космет и да је тешко рањен - видело се то само по укочености доње вилице.

У монографији 42. класе Школе националне одбране остало је забележено: "Служба у Војсци престала му је 16. јуна 2006. године као трајно неспособан за службу у Војсци... Живи са породицом у касарни 'Топчидер', а повремнено свој душевни мир налази у селу Вранићу, општина Барајево".

Младене, ово је дуг Твог начелника према Теби и Твом јунаштву. Видимо се у Вранићу.

Аутор: Бошко Антић
Адмирал у пензији
03.05.2021.