Албанија је древна србска земља - www.gazimestan.rs




















































Статистика посета
од 07.11.2017.

Данас: 122
Два дана: 765
Недељно: 4703
Месечно: 18060
Годишње: 52408
Укупно: 415521

Највише посета
25.8.2018 2485




НЕ ЗАБОРАВИМО ХЕРОЈЕ!


Слађана Станковић


Браћа Милић


Срђан Кошанин


Видомир Шалипур Муња


Љиљана Жикић



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!

3. април 2021.


Албанија је древна србска земља


У 41. емисији Разбуђивање гостовала је Биљана Живковић дугогодишњи новинар, публициста, родољуб, русофил, која је написала двадесетак књига на тему националне историје и страдања.

Биљана Живновић је Српкиња која је рођена 1959. године у Прибоју на Лиму. Осамдесетих година 20. века радила је као новинар у Београду, Новом Саду, Кикинди... Направила је мноштво интервјуа са личностима из света геополитике, стратегије, историје, философије и др. Касније је писала чланке за многе патриотске портале.

У емисији Разбуђивање Биљана Живковић је дошла да прича о Србима у Албанији, како они данас живе, како опстају на балканској ветрометини протеклих векова и епоха, како су уствари после свих бура, олуја и ратова васкрсли.

На самом почетку емисије Биљана је направила увод где је испричала зашто је данашњи географски простор Албанске Републике уствари наша прапостојбина. О томе доказују историјске чињенице и извори о нашим владарима пре династије Немањића који су били хришћани и градили православне светиње још у 10. веку, ако не и раније... Међу њима свакако наш мученик и свети краљ Јован Владимир (990-1016) који је столовао у Скадру. Управо је тај Скадар био србска престоница пет векова, све док га Турци нису освојили 1479. године.

Такође данашња Албанија је касније ушла у састав средњовековне србске државе односно Душановог царства... Није тајна да се моћни цар Душан о Васкрсу 1346. године у Скопљу крунисао за цара Срба, Грка и Арбанаса. У доба османских освајања и похода на Европу, све су Турци покорили и присвојили.

Након пропасти Османског царства почетком 20. столећа када су државе Балканског савеза: Црна Гора, Србија, Бугарска и Грчка у Првом балканском рату 1912-1913 године оствариле задати циљ и ослободиле се Турака. Тада је Војска Краљевине Црне Горе ослободила Скадар и дала многе жртве, док је Војска Краљевине Србије ослободила Драч и изашла на море, што је уплашило Енглеску, Аустроугарску и Италију. На захтев Великих сила и Србија и Црна Гора су морале да се повуку из Скадра односно Драча априла 1913. године. Тако је створена Кнежевина Албанија.

Биљана Живковић у емисији наводи и податке које данашњи Срби већином не знају, а то је постоји изнад Скадра једно брдо Брдањола на коме је у Првом балканском рату изгинуло преко 13.000 Срба војника, три пута више него на Кајмакчалану септембра 1916. године. Поред тога северни део Албаније је пун србских топонима: Велепоље и сл. Још фрапантнији податак од тога је да данашњих грађани Албанске Републике, њих 78% има србске корене.

Албанизација Срба је почела још пре Другог светског рата у време Краља Зогуа, који је само Србима од нацоналних мањина бранио употребу језика, писма, говора, фолкора, све оно што наше сународнике веже за матицом. Након Другог светског рата комунистички диктатор Енвер Хоџа је још више појачао тај притисак, али је и рушио православне светиње које су старе више од једног миленијума.

Данас ситуација није много боља, али србска заједница се и даље бори за опстанак. Значи им много када неко дође из Црне Горе, Србије, Босне и Херцеговине, дијаспоре, било ко да прича на србском језику. Како Биљана Живковић наводи ти сусрети су веома сентиментални и пуни радости. После 76 година она је у Скадру присуствовала првом часу који су Срби имали на свом матерњем језику, а емоције су прорадиле. Велики допринос опстанка Срба у Албанији је дала Митрополија црногорско-приморска и блаженопочивши митрополит Амфилохије Радовић.

Живковићева је успела да у покрене акцију да Срби у Скадру опреме своју библиотеку са књигама на ћирилици, што нису имали више од три чртвртине столећа. Наводила је у емисији и имена која су значајна за опстанак србске заједнице, као и неке анегдоте са њима.

На крају емисије Биљана Живковић је још занимљивих података, као рецимо да је Скадар имао 250 православних цркава и храмова, а Драч 365 исто као и Призрен. Такође и податак како и зашто је установљена Албанска православна црква и коме је то све одговарало, ко је ту причу помогао.

Емисија је за сваку препоруку уз жељу да не остане само га гледању, већ и да се Скадар и Драч посети бар једном у животу.





Посећено је: 42  пута
Број гласова: 5
Просек: 5,00

Tags:
BILJANA ZIVKOVIC
EMISIJA RAZBUDJIVANJE
SKADAR I DRAC
REPUBLIKA ALBANIJA
DREVNA ZEMLJA
SRBSKO POREKLO
SVETI KRALJ
JOVAN VLADIMIR
BALKANSKI RATOVI
BRDO BRDANJOLA
13000 SRBA
ENVER HODZA
CRNOGORSKA MITROPOLIJA
AMFILOHIJE RADOVIC


Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Високи Дечани

Ослобођење Приштине 1912. године

Ослобођење Пећи 1912. године

Косово очима Патријарха Павла













АРХИВА ВЕСТИ


Матија Бећковић, 2014. год.
"Ако Косово није наше, зашто онда од нас траже да им га дамо? Ако је њихово зашто нам га онда отимају? Ако већ могу да нам отму, зашто се још устручавају?"


Кнез Лазар 1389. год
"Боље да нас унуци мртве памте, нег да нас синови живе забораве.
Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика ми сила прети, већ по томе колику светињу браним!..."


Милош Обилић, 1389. год
"Нека од данас зна ко није знао да Србија није ћилим из Ушака, да Косово није свилени јастук из Бруса. Да Срби знају за нешто скупље од главе... Србија није шака пирича коју може да позоба свака врана коју донесе ветар."


Потурица Мустафа, 1389. год
"Потурици нико не верује. Ако је Турчин крвав до лаката, онда потурица мора до рамена..."


Кнегиња Милица, 1389. год
"Лазар није погинуо на Косову зато да се отимамо око његове круне. Него је погинуо да опстанемо окупљени као људи, као Срби око његове главе...
Србију на Косову нису победили Турци. Победиле су је њене војводине, и њене кнежевине."


Пророк  Теофан, 1389. год
"Што се чудиш, сваки ће те правац тамо одвести. Данас у Србији нема другог пута до пута на Косово или са Косова..."


Мусић Стеван, 1389. год
"Ко је Србин и србскога рода, И од србске крви и колена, А не дош’о на бој на Косово: Не имао од срца порода, Ни мушкога, ни девојачкога! Од руке му ништа не родило, Рујно вино, ни шеница бела! Рђом кап’о, док му је колена!"