Ако те заборавим Метохијо моја, Јерусалиме мој - www.gazimestan.rs






































Звона звоне невера их слуша


Видовдaн


Ајде Јано


Црвeн цвeтe


Лазарева песма












Статистика посета
од 07.11.2017.

Данас: 100
Два дана: 253
Недељно: 2006
Месечно: 8562
Годишње: 61317
Укупно: 125648

Највише посета
25.8.2018 2485




НЕ ЗАБОРАВИМО ХЕРОЈЕ!


Браћа Милић


Милош Ћирковић


Јунак са Кошара: Душан Костић из Кленка


Срђан Кошћанин


Слађана Станковић



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!


Ђорђе Мартиновић из Гњилана


Данило Милинчић из Самодреже


Зоран Вујовић Вујке

2. мај 2018.


Ако те заборавим Метохијо моја, Јерусалиме мој


У  петој емисији Разбуђивање, на Хелмкаст каналу угостили смо госпођу Милицу Славковић (р. Бараћ), чланицу ансамбла "Косовски Божури".

Ансамбл "Косовски Божури" неуморно пева, прича и рецитује о светој србској земљи више од 13 година... и на тај начин постали су прави амбасадори Косова и Метохије, представљајући широм света колевку србске духовности и националног идентитета. До сада су одржали преко 200 концерата, највећим делом хуманитарног карактера.

Са Милицом Славковић смо причали о њеном пореклу, јер она носи и личке гене, иако је већина њених предака из Косова Поља. Причала нам је и о свом детињству, како је то изгледало у условима када се над нашом отаџбином надвила опасност од НАТО бомбардовања... Школовање многе србске деце крајем 1990-их година било је често са прекидима уз пратњу војника КФОР-а и страхом од напада албанских екстремсиста. Њена породица је упркос свему се вратила у Приштину.  Ипак, то је није спречило да успешно похађа школу у Лапљем Селу, јужно од Приштине... и да осваја награде из рецитација и певања. Предстаљала је своју школу и на републичким смотрама више пута.

Други део емисије Милица Славковић нам је причала о Косовским Божурима. Како је после ужаса који је иза себе оставио Мартовски погром 2004. године (велико насиље албанских екстремиста над преосталим Србима у покрајини), дошла Ивана Жигон, доводећи руске делегације да посете србски Јерусалим. Мало после је Ивана Жигон повела пут Русије више стотина деце, која су заправо први пут изашла из застрашујућег света бодљикавих жица, пушака, страха... Мало касније Жигонка је схватила да ту има пуно талентованих девојчица и дечака. Почела је да зове и обилази школе по Косову и Метохији, да јој пронађу ту децу која су путовала у Русију... Сећала се Ивана Жигон плавокосог и црнокосог дечака из Ораховца, четири симпатичне девојчице из Велике Хоче, две сестре из Приштине, мале песникиње из Грачанице итд. Упознала је и наставника музичког васпитања Гаврила Кујунџића из Ораховца, који је са својим песмама опевао свој родни крај, своју Метохију, Велику Хочу... једну песму која је постала и планетарни хит "Ђенерале", посветио је генералу МУП-а Србије Вељку Раденовићу.

После толико година, ансамбл Косовски Божури постали су велика породица. Неке чланице су се већ и удале, чекају принове, тако да ће Косовски Божури проширити свој ансамбл и наставити да чувају традицију свог народа.

Затим је Милица испирчала како је настала "Метохија за младе" својеврстно ходочасничко путовање из северног дела Србије за посету њеном јужном делу. Њен супруг Петар је имао велику жељу да поведе људе на Космет, иако није рођен тамо. Заједничким снагама су направили план, који је већ 2015. године почео да се реализује, односно, из Београда и околних градова кренуо је аутобус са путницима пут Метохије, земље са највећим бројем православних манастира. Редовно посећују царски град - Призрен, са манастиром Св. Архангели, цркву Богородицу Љевишку и Св. Спаса... призренску тврђаву Каљаја, са које се виде Паштрик, Шарпланину, Јуничке планине... Манастире Зочиште, Високи Дечани, Пећка Патријаршија, где их увек радо дочекују и отварају врата за све добронамерне путнике.

Иако је назив тог ходочасничког путовања је "Метохија за младе", иду људи свих старосних структура, односно сви који се осећају младима. Посета Србима на Косову и Метохији значи нашем народу више него ишта. То им даје наду за опстанак на светој србској земљи, упркос бројним искушењима. Више пута годишње се реализује ово путешесвије и посета Метохији, тако да Милица позива и друге људе да се прикључе овој идеји.

На самом крају емисије Милица Славковић је запевала уживо једну песму коју воли да пева са Косовским Божурима, а написао ју је Гаврило Кујунџић.




Посећено је: 627  пута
Број гласова: 10
Просек: 5,00

Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Косово је душа Србинова

Ратни пут 549. бригаде из Призрена

Ратни пут 125. мтбр из Косовске Митровице

Од распада СФРЈ до Хашког трибунала













АРХИВА ВЕСТИ


Матија Бећковић, 2014. год.
"Ако Косово није наше, зашто онда од нас траже да им га дамо? Ако је њихово зашто нам га онда отимају? Ако већ могу да нам отму, зашто се још устручавају?"


Кнез Лазар 1389. год
"Боље да нас унуци мртве памте, нег да нас синови живе забораве.
Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика ми сила прети, већ по томе колику светињу браним!..."


Милош Обилић, 1389. год
"Нека од данас зна ко није знао да Србија није ћилим из Ушака, да Косово није свилени јастук из Бруса. Да Срби знају за нешто скупље од главе... Србија није шака пирича коју може да позоба свака врана коју донесе ветар."


Потурица Мустафа, 1389. год
"Потурици нико не верује. Ако је Турчин крвав до лаката, онда потурица мора до рамена..."


Кнегиња Милица, 1389. год
"Лазар није погинуо на Косову зато да се отимамо око његове круне. Него је погинуо да опстанемо окупљени као људи, као Срби око његове главе...
Србију на Косову нису победили Турци. Победиле су је њене војводине, и њене кнежевине."


Пророк  Теофан, 1389. год
"Што се чудиш, сваки ће те правац тамо одвести. Данас у Србији нема другог пута до пута на Косово или са Косова..."


Мусић Стеван, 1389. год
"Ко је Србин и србскога рода, И од србске крви и колена, А не дош’о на бој на Косово: Не имао од срца порода, Ни мушкога, ни девојачкога! Од руке му ништа не родило, Рујно вино, ни шеница бела! Рђом кап’о, док му је колена!"