Јунак са Кошара: Душан Костић из Кленка - www.gazimestan.rs






































Видовдaн


Црвeн цвeтe


Ајде Јано


Уснила је дубок санак


Ђенерале, ђенерале












Статистика посета
од 07.11.2017.

Данас: 198
Два дана: 330
Недељно: 1596
Месечно: 7890
Годишње: 41748
Укупно: 106079

Највише посета
25.8.2018 2485




НЕ ЗАБОРАВИМО ХЕРОЈЕ!


Видомир Шалипур Муња


Милош Ћирковић


Слађана Станковић


Јунак са Кошара: Душан Костић из Кленка


Браћа Милић



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!


Данило Милинчић из Самодреже


Ђорђе Мартиновић из Гњилана


Зоран Вујовић Вујке

19. април 2019.


Јунак са Кошара: Душан Костић из Кленка


Пре тачно две деценије, када су вођене најжешће борбе са албанским терористима и НАТО алијансом, међу 108 српских војника који су дали живот за Србију на Кошарама, био је и Дејан Костић (20) из Кленка, код Руме. Овај голобради младић се добровољно пријавио за служење војног рока, а мир у вечној кући пронашао је тек шест година после погибије на Проклетијама.

 

 

ПРВО У ВАЉЕВО

Потресне слике, када је међу посмртним остацима 10 српских војника, дошао да идентификује свог братанца, Николи Костићу, ни после толико година не бледе. Стриц описује Дејана као правог борца и хероја, који је изгубио живот још док га честито није ни започео.

- Желео је да што пре одслужи војни рок, што се каже, да пребрине ту обавезу. Био је распоређен у касарну у Ваљеву и после два месеца боравка тамо почело је бомбардовање Србије и Црне Горе.

Врло брзо су га пребацили у Прокупље. Нико од чланова породице није знао да ће бити премештен, а и није било мобилних телефона да бисмо се чули са њим - прича стриц Никола.
 

 

 

НАВАЛА ИЗ АЛБАНИЈЕ

Око 200 војника Војске Југославије на редовном одслужењу војног рока, међу којима је био и Костић, бранило је положај од напада 2.000 терориста ОВК који су нападали из Албаније. Након крваве битке и гранатирања карауле Кошаре, Дејанова породица добила је информацију да је он нестао. Нада да ће се појавити, и стрепња да је заробљен у неком шиптарском логору, угасила се тек 2005. године.

- Неколико година после бомбардовања позвали су нас да идентификујемо лешеве, који су пронађени на окупираном Косову. Дејанов отац Душан и мајка Славка нису имали снаге да оду, већ сам отишао ја.

У једној просторији било је десет полу-угљенисаних тела. На сваком је фалила глава, негде нога, кук... Гледао сам и питао се како да га препознам. На крају је ДНК анализа потврдила да је међу тим војницима и Дејаново тело.

У своју вечну кућу, у селу Кленак, смештен је 6. априла 2005. године. На црном мермерном споменику, у војничком оделу, у рукама држи пушку, спреман за одбрану земље, као и тог априла 1999. године.


 
- Иако је провео само два месеца у војсци, био је много јак и способан. Жао нам је што не знамо шта се десило, како је настрадао - прича Никола покушавајући да заустави сузе док стојимо поред споменика, који он посећује, док су Дејанови родитељи и рођени брат Славко у иностранству.

 

 


ПОГИНУЛИ

На Кошарама је погинуло 108 припадника Војске Југославије, од тог броја 18 официра и подофицира, 50 војника, 13 резервиста и 24 добровољца.

Међу погинулима је и руски добровољац Булах Глебович.

 

 

Вечерње новости
17.04.2019.

 




Посећено је: 255  пута
Број гласова: 15
Просек: 5,00

Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

1999: Рачак

Писмо ћерки са Кошара

Борбе на Паштрику 1998: Заседа која је обогаљила ОВК

Ратне приче са Кошара













АРХИВА ВЕСТИ


Матија Бећковић, 2014. год.
"Ако Косово није наше, зашто онда од нас траже да им га дамо? Ако је њихово зашто нам га онда отимају? Ако већ могу да нам отму, зашто се још устручавају?"


Кнез Лазар 1389. год
"Боље да нас унуци мртве памте, нег да нас синови живе забораве.
Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика ми сила прети, већ по томе колику светињу браним!..."


Милош Обилић, 1389. год
"Нека од данас зна ко није знао да Србија није ћилим из Ушака, да Косово није свилени јастук из Бруса. Да Срби знају за нешто скупље од главе... Србија није шака пирича коју може да позоба свака врана коју донесе ветар."


Потурица Мустафа, 1389. год
"Потурици нико не верује. Ако је Турчин крвав до лаката, онда потурица мора до рамена..."


Кнегиња Милица, 1389. год
"Лазар није погинуо на Косову зато да се отимамо око његове круне. Него је погинуо да опстанемо окупљени као људи, као Срби око његове главе...
Србију на Косову нису победили Турци. Победиле су је њене војводине, и њене кнежевине."


Пророк  Теофан, 1389. год
"Што се чудиш, сваки ће те правац тамо одвести. Данас у Србији нема другог пута до пута на Косово или са Косова..."


Мусић Стеван, 1389. год
"Ко је Србин и србскога рода, И од србске крви и колена, А не дош’о на бој на Косово: Не имао од срца порода, Ни мушкога, ни девојачкога! Од руке му ништа не родило, Рујно вино, ни шеница бела! Рђом кап’о, док му је колена!"