НАША СВЕТА СРБСКА ЗЕМЉА...
Назив Косово потиче од словенске, српске речи кос - црна птица, а појам Косово означава, на србском језику, област насељену тим птицама.
Име Метохија долази од грчке речи метох, којом су била називана црквена имања, пошто су значајни земљишни поседи са селима у тој области били не само у власништву Пећке патријаршије, него су повељама српских владара, многи њихови поседи у Метохији, укључив и читава села додељивани појединим српским манастирима, пре свега владарским задужбинама, попут Високих Дечана или Светих Архангела.
Део владарских поседа у Метохији био је често уступан на трајно коришћење манастиру Хиландару на Светој Гори.
ИСТОРИЈА
У Старом Расу, средином 12. столећа створна је Рашка - прва србска држава од стране великог жупана Стефана Немање, родоначелника средњовековне династије Немањића, која ће Србијом управљати више од два века, а учиниће је најмоћнојом државом југоисточног дела Европе.
Немањини синови: Стефан и Растко су од Србије створили краљевину и изборили самосталност Србске Православне Цркве... Потоњи владари су проширивали Србију и градили православне светиње, највише на Косову и Метохији. Да би свој врхунац Србија достигла за време краља Стефана Дечанског и цара Душана, који су њене границе померили од Саве и Дунава на северу, до Пелопонеза на југу. Србија је тада имала излаз на три мора: Јадранско, Јонско и Егејско.
Нису Срби тада били моћни само у војно-политичком смислу већ и духовном, техничко-технолошком и правном итд.
Престолница тадашње Србије је била управо на Косову и Метохији - град Призрен.
"Крунисање Цара Душана" слика Паје Јовановића
Невоља и пропаст србског царства је настала када је у борби за власт цар Душан ослепео свог оца Стефана Дечанског, а краљ Стефан проклео потомке, државу и народ... што се и обистинило крајем 14. века. Наиме, цар Урош Нејаки, Душанов син је недорастао улози коју је наследио од оца, а србски великаши и феудалци су почели да распарчавају земљу, желећи свако своју круну, док су Турци Османлије силовито надирали из Мале Азије покоравајући све хришћанске земље...
"Косовка девојка" слика Уроша Предића
Тако је на Косову Пољу дошло до осудне битке Срба и Турака на Видовдан 1389. године. Легенда каже, да су Срби, предвођени Кнезом Лазаром иако бројчано слабији изашли на мегдан Османлијама, које је водио Султан Мурат. Као најхрабрији међу србским витезовима Милош Обилић је ушао у султанов шатор и убио га. Пораз Срби нису доживели, али је србска држава је опстала као Деспотовина неких седам деценија још после.
Векови су тако прошли у окупацији и терору (Трећина приноса, Данак у крви, Прва брачна ноћ и др.) србског православног живља на Балкану. Вожд Карађорђе Петровић је почетком 19. столећа упалио пламен слободе у Орашцу 1804. године, наставио кнез Милош Обреновић у Такову 1815. године... Потоњи србски владари су ојачавали србску државу и наставили да ослобађају своје вековима окупиране територије. Османлијска царевина је из године у годину слабила.
Повратак на Космет, октобра 1912. године
Краљевина Србија је скупа са Црном Гором, Бугарском и Грчком лета 1912. године направила војни савез, са намером да се Балкан ослободи од вишевековне турске окупације. Тако је октобра 1912. године код Приштине дошло до велике битке, где је Трећа србска армија предвођена генералом Божом Јанковићем, поразила Турке и ослободила Косово и Метохију после толико векова тамновања и робовања.
После Великог рата 1918. године Космет је ушао у састав прве јужнославенске државе - Краљевине СХС (касније Југославије), али је био подељен. Један део је припао Зетској бановини, а други део Вардарској. Све до тада Срби су на Космету били већина.
Агресијом Тројног пакта (Немачке, Италије, Бугарске, Албаније, Мађарске и Румуније) априла 1941. године, Краљевина Југославија је раскомадана, а Косово и Метохија су окупирани од фашистичке Италије и припојени тзв. Великој Албанији, где су албански балисти починили стравичне злочине над Србима (1941-1945) и православним светињама.
Балисти убијају Србина 1942.
Ни после у социјалистичкој (другој) Југославији, за Србе и СПЦ није било пуно среће, напротив. 6. марта 1945. донет је Закон о забрани повратка Србима на Космет. Југославенске комунистичке власти су на разне начине спречавале обнову православних цркава, а исто тако и игнорисале нападе на преостали србски живаљ и њихову имовину (нпр. паљење Пећке Патријаршије 1981 и др.). С друге стране Албанцима који су долазили из Републике Албаније дате су многе повластице. Тако је радикално промењена национална структура - Срби су постали мањина.
За време СФРЈ, Косово и Метохија су првобитно имали статус Аутономне области, а онда априла 1963. године добијају статус Аутономне покрајине, а избачен је назив Метохија. Променом Устава СФР Југославије, априла 1974. године, АП Војводина и АП Косово постају "држава у држави"... Од тада креће терор и страховлада великих размера према Србима од стране Албанаца јер су имали полицију, медије и тужилаштво у својим рукама. Почињено је најмање 2.200 тешких кривичних дела (убиства, пљачке, туче, силовања, палежи и др.) за једанаест година од стране Албанаца над Србима, Горанцима и Ромима. Комунистичке власти су жмуриле на ове проблеме годинама. Најпознатији случајеви су: Бебе у Грацу, Ђорђе Мартиновић и Данило Милинчић.
"Распеће Ђорђа Мартиновића" слика Миће Поповића
Албанци су све то време имали своје путеве шверца дроге, проституције, оружја и тако илегално одржавали паралелне системе власти, а уједно куповали по енормно већим ценама србска имања. То није било дело појединаца, нити мање групе, већ добро организованог и удруженог криминала из кога ће се касније изродити - ОВК.
Тек 28. марта 1989. године промењене је Устав СР Србије, када су покрајинама укинути атрибути државности и цела Србија је постала јединствена.
Весли Кларк (десно), генерал НАТО пакта подржава злочинце
Распадом СФРЈ надвијају се нови проблеми. Албанци су почели добијати све већу подршку (финансијску и техничко-технолошку), да би средином 1990-их година створена тзв. Ослободилачка Војска Косова, од терориста, криминалаца и пробисвета, људи са дна маргине друштва... Почели су све учесталији напади на припаднике војске, полиције, угледних и богатих Срба, што је у пролеће 1998. године довело до жестоког рата. Годину дана касније, када су моћници НАТО пакта видели да албански терористи не могу сами на копну, почела је 24. марта 1999. агресија на Србију и Црну Гору која је трајала 78 дана.
Косово и Метохија су према Кумановском (не)споразуму 10. јуна 1999. Република Србија је повукла своју војску, полицију и државну администрацију из своје јужне покрајине, која је потпала под надлежност ОУН. Послате су снаге КФОР и УНИМК чије су активности биле усмерене ка отимању јужне србске покрајине и одливу преосталог србског становнитшва. Албански терористи су се вратили на Космет и наставили да зулумћаре.
Врхунац албанског терора био је 17. и 18. марта 2004. године када је на хиљаде Срба прогнано, око 25 их је убијено, а бројни православни манастири и цркве су уништавани, све то пред очима припадника КФОР-а. Виновници ових злочина су симболично кажњени.
У фебруару 2008. у Приштини илегалне власти проглашавају тзв. Републику Косово, која је добила међународно признање неких држава под притиском Велике Британије и САД. Тиме је учињен међународни преседан и додатно закомпликовало проблеме на Косову и Метохији.
Ниједна Влада Републике Србије још од 15. јуна 1999. године није прогласила окупацију АП Косова и Метохије. Тако да проблем Космета остаје нерешен и недефинисан.
ГЕОГРАФИЈА
Област
Косово и Метохија заузима простор 10.887 km2 и 1999. године је према проценама имало 1.800.000 становника. Налази се у централном делу Балканског полуострва, источно од Црне Горе, југоисточно од Рашке области, северозападно од Републике Македоније и северно од Албаније.
Панорама Призрена, са погледом на Паштрик
Највећи градови су: Приштина са 200.000 становника и Призрен са 120.000. Покрајина се састоје из две области, Косова на северу и истоку... и Метохије на југу и западу.
Метохија на најширем делу има 23 км ширине, а дуга је око 60 км, на просечној надморској висини од 550 метара.
Метохију окружују планине Мокра Гора на северу и северо-западу, Проклетије на западу, Паштрик на југозападу, Шар-планина на југу и југоистоку и Дреница, која је одваја од остатка Косова, на истоку и североистоку.
Ораховац - Тамо где најслађе грожђе зри...
Покрајина је углавном брдовита. Најпопуларнији туристички центри су Брезовица и Превалац, на Шар-планини, која се налази на југу и југоистоку на граници са Македонијом.
Највећи планински врх је Ђеравица (2.656 метара), на Проклетијама, на граници према Албанији и Црној Гори. Део планине Копаоник се налази на северу ове покрајине.
Од река, највеће су Бели Дрим, Биначка Моравица, Ситница, Ибар.
Клима на Косову и Метохији је континентална, са топлим летима и хладним зимама.
АДМИНИСТРАТИВНА ПОДЕЛА
Косово и Метохију сачињава пет округа:
|
Косовски: Подујево, Обилић, Приштина, Косово Поље, Глоговац, Штимље, Штрпце, Урошевац, Качаник, Липљан
|
|
Пећки:
Исток, Пећ, Клина, Дечани, Ђаковица
|
|
Призренски: Сува Река, Ораховац, Призрен, Гора
|
|
Митровачки:
Зубин Поток, Лепосавић, Звечан, Кос. Митровица, Србица, Вучитрн
|
|
Гњилански:
Кос. Каменица, Ново Брдо, Гњилане, Витина
|
НАМА НИКО НЕ МОЖЕ ЗАБРАНИТИ ДА САЊАМО НАШ ПОВРАТАК НА СВЕТУ ЗЕМЉУ КОСОВО И МЕТОХИЈУ И ДА СЕ ПОЗДРАВЉАМО:
НА ГАЗИМЕСТАНУ СУТРА И ДОВИЈЕКА!
|